Ljudi u bogatijim zemljama su srećniji

Sam novac ljude ne čini srećnim, to se u međuvremenu zna. Ali, novac ipak igra veliku ulogu u ljudskoj sreći – tako bar pokazuju rezultati višedecenijskog istraživanja Bruna Freja. „Ljudi koji više zarađuju – srećniji su.“

Švajcarski ekonomista koji danas predaje na engleskom univerzitetu Vorvik bio je jedan od prvih naučnika koji su uz pomoć ekonomskih modela istraživali pitanje ljudske sreće. Da ekonomski rast i blagostanje čine ljude srećnijim, potvrđeno je i prilikom poređenja ljudi iz raznih zemalja. „Ako uporedimo siromašne zemlje sa zemljama u kojima ljudi prosečno imaju veće prihode, jasno je: ljudi u bogatijim zemljama su srećniji.“

Pitanje razine

Kad naučnici kao Frej govore o sreći, onda misle na subjektivno zadovoljstvo životom koje oni mogu da izmere. Ispitivane osobe se, na primer, zamole da na skali od jedan do deset obeleže koliko su zadovoljni svojim životom. Kod uticaja novca na osećaj sreće veliku ulogu igra nivo blagostanja. Tako je siromašan čovjek znatno srećniji nego neko ko je bogat ako udvostruči svoja primanja, kaže Frej. Drugim riječima, onaj ko ima mnogo neće biti srećniji ako dobije još više.

Naravno, nije sve u novcu. „Ima puno faktora koji određuju sreću“, kaže naučnik Frej. Uz genetsku sklonost, veliki značaj ima pre svega zdravlje, a zatim i društveni faktori kao što su prijatelji i porodica.

Za razliku od zemalja na pragu industrijalizacije kao što su Kina i Indija, čist ekonomski rast odavno nije više glavni cilj u društvima blagostanja kao što je npr. ono u Nemačkoj. „Drugi ciljevi su važniji“, kaže ekonomista Gerd Vagner, član Uprave u Nemačkom institutu za istraživanje privrede (DIW) u Berlinu. „Niska nezaposlenost, održive državne finansije, dobar zdravstveni sistem kao i demokratija i sloboda – sve su to ciljevi kojima se, prema našem istraživanju, daje veća važnost nego privrednom rastu.“

Ekonomsko blagostanje može da pomogne u ostvarivanju tih ciljeva, ali nije nužno potrebno. „Nezaposlenost može da se izbegne tako što će se smanjiti broj radnih sati u sedmici. Ljudi su spremni da manje rade ako će njihova primanja uprkos tome da i dalje budu dovoljno visoka. A to zavisi od napretka produktivnosti, a ne od privrednog rasta“, kaže Vagner. I solidno stanje državnih finansija može da se postigne bez privrednog rasta. „Može se trošiti manje novca i tako će biti smanjeno i zaduženje države. Ili se mogu povećati porezi. Ne mora, dakle, uvek da bude prisutan ekonomski rast.“

Demokratija usrećuje

Politički faktori takođe jako utiču na to da li su ljudi zadovoljni svojim životom. „Ljudi u demokratijama su srećniji nego oni u autoritarnim ili diktatorskim društvima“, kaže istraživač sreće Bruno Frej. Ljudi su naročito srećni ako su političke odluke razumljive i ako na njih mogu direktno da utiču, najbolje na lokalnom nivou.

Evropska unija, prema Frejovom mišljenju, ima „velik deficit u demokratiji“. Istraživanja redovno potvrđuju, najnovije je ono američkog instituta Pju risrč center“ (Pew Research Center) iz Vašingtona, da malo građana EU veruje svojim političkim institucijama. „Evropska unija bi morala češće da dozvoljava direktne referendume o važnim pitanjima“, smatra Frej koji je kao Švajcarac uveren u prednosti direktne demokratije. „Tako bi Evropska unija mogla da uspostavi vezu između evropskih pitanja i onoga što je ljudima stvarno važno.“

Za najmanje 20 miliona ljudi u Evropskoj uniji veoma je važno pitanje kako naći posao. Toliko je naime trenutno nezaposlenih, ne računajući one koji su već dugo bez posla.

Nesreća nezaposlenosti

Visoka stopa nezaposlenosti je, prema istraživanju sreće, naročito velika drama, kaže Frej. Obično ljudi ne ostaju dugo nesrećni, ako im se dogodi nešto neugodno, neka nesreća ili druga kobna situacija. Nakon nekog vremena osećaj zadovoljstva ponovo se vrati na prvotni nivo.

Drugačije je kod nezaposlenosti. „Onaj ko ostane bez posla, zaista postane mnogo nesrećniji nego što je bio pre“, kaže Frej. Novac za nezaposlene koji ljudi pri tom dobijaju ne može ništa da promeni. Samo novo radno mesto vraća sreću – barem kod muškaraca. „Naša istraživanja pokazuju da muškarci inače ostanu na niskom nivou sreće“, kaže Frej. „Žene su tu prilagodljivije – one pronalaze važne zadatke u porodici i uskoro se bolje osećaju.“

Autori: Andreas Beker / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković