Ljubavni korupcionaški trougao

Još nije moguće sagledati razmere afere. Za sada je samo sigurno da je Anđelos Filipidis, bivši član Upravnog odbora nekadašnje državne kreditne institucije Helenic Postbank, do 2010. godine odobrio kredite većem broju kompanija pod sumnjivim okolnostima. To je saopštilo Državno tužilaštvo u Atini. Državni budžet, odnosno poreski obveznici, oštećeni su za najmanje 400 miliona evra. Osim toga, Filipidis je osumnjičen da je za odobravanje tih kredita dobio mito koji je prebacivao na bankovne račune u inostranstvu. Trenutno se vodi istraga protiv 39 osoba. U Atini su uhapšena dva bivša zamenika direktora banke. Filipidis je uhapšen u Istanbulu, što je samo podstaklo glasine da je velike novčane iznose pohranio u turskim bankama. Državno tužilaštvo pretpostavlja da ima tajne račune i u Crnoj Gori i Švajcarskoj.

Povezanost politike i privrede

„Odobravanje kredita preduzećima počelo je s Filipidisom 2008. godine i bilo je suprotno uobičajenoj poslovnoj praksi Postbanke, koja je do tada više radila kao mala štedionica“, priča za DW ekonomista Panajotis Busburelis. Ta nova praksa nije bila nezakonita, ali je grčka centralna banka proteklih godina učestalo upozoravala na rizične poslove Postbanke. Da te opomene nisu bile neopravdane potvrđuje i činjenica da je Helenic Postbank morala da bude spašena od bankrota s pet milijardi evra iz fonda za spašavanje banaka.

Mediji su u ovom slučaju posebnu pažnju posvetili optužnici protiv vlasnika osiguravajuće kompanije i raznih medija Dimitrisa Kontominasa. On se smatra jednim od najuspešnijih grčkih biznismena. Važna tačka te optužnice je tvrdnja da je upotrebio kredit u nedopuštene svrhe, objašnjava ekonomski stručnjak Busburelis: „Optužen je da se tim kreditima lično obogatio, između ostalog time što je kupio kuću svojoj ćerki.“ Kontominas negira optužbe i tvrdi da je sve kredite uredno vratio. I stvarno, nema konačnih dokaza za proneveru. Ali postoji sumnja da su svi veliki klijenti Postbanke deponovali povoljno dobijene kredite na tajne račune u inostranstvu u uverenju da ih niko neće pozvati na odgovornost jer imaju dobre političke veze.

Uska povezanost privrede i politike u Grčkoj nije ništa novo, potvrđuje u razgovoru za DW i novinar Dimitris Ciodras, koji je svojevremeno bio vladin portparol. On tvrdi da je i ranije bilo slučajeva u kojima su preduzetnici dobivali državne kredite pod povoljnim uslovima ili su sklapali unosne poslove s državom uz pomoć mita. „Ne smemo zaboraviti: Postbanka je bila državna banka čije vođstvo je određivala aktuelna vladajuća stranka“, upozorava Ciodras.

Levica ubire političke poene

A atinska levičarska opozicija očigledno ovu najnoviju aferu želi da iskoristi za prikupljanje političkih poena. Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Levica popularnija od vladajućih konzervativaca. Šef stranke Aleksis Cipras govori o „ljubavnom korupcionaškom trouglu“ između velikih preduzeća, banaka i političkih stranaka. Svi oni, tvrdi Cipras, međusobno čine usluge jedni drugima. „Opozicija ne osuđuje samo Postbanku, nego i Grčku poljoprivrednu banku. Njoj se prebacuje da je poklanjala zajmove i konzervativnoj i socijalističkoj stranci. Ti su zajmovi poklonjeni, već zbog toga što je banka kao jamstvo prihvatila prihode od budućeg državnog finansiranja stranke, mada ta isplata još uvek nije sigurna“, pojašnjava novinar Ciodras. Zanimljivo je i to da u nekadašnjoj državnoj Grčkoj poljoprivrednoj banci Upravni odbor imenuje stranka na vlasti.

Autori: Janis Papadimitriju, Atina / ajg
Odg. urednik: Nemanja Rujević