Lenta na rever Šešeljevog nacionalizma

Iako je trenutno u žiži interesovanja javnosti – i to više hrvatske nego srpske – pitanje je koliko će se Vojislavu Šešelju i njegovim izjavama pridavati značaj kada prođe trenutna bura u odnosima Beograda i Zagreba. U ovom trenutku vođa radikala, međutim, ima razloga za zadovoljstvo i likovanje – dat mu je daleko veći značaj nego što ga objektivno ima na savremenoj srpskoj političkoj sceni.

Pridavanje pažnje

Odlukom da zbog njega donesu rezoluciju i deklaraciju, Evropski parlament i Hrvatski sabor „podigli su Šešelju spomenik“ i „prikačili mu lentu na rever nacionalizma“, kaže u razgovoru za DW spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. „Mislim da je sadašnja politička statua Vojislava Šešelja bleda senka u odnosu na ono što je nekada bila i u odnosu na zlokobnu radijaciju koju je širio. Zato je davanje značaja njemu potpuno kontraproduktivno. Ne vidim korist od toga, osim za domaću upotrebu. Tu prepoznajem deo političke predizborne kampanje u Hrvatskoj. Imajući u vidu sva bolna iskustva ratova na ovim područjima, čudi me to korišćenje tuđih nacionalizama“, kaže Jakšić.

Srpski premijer Aleksandar Vučić oštro je reagovao na potez Evropskog parlamenta i Hrvatskog sabora, a to je, kako se veruje, urodilo odlukom Zorana Milanovića da otkaže učešće na samitu u Beogradu. Glavni profiter svega je Šešelj, koji je, kaže Jakšić, ovim „izvučen iz arhiva politike“. „Ponovno se govori o nacionalizmu, aktualizovao je priču o Karlovcu i Ogulinu, a kada se u Srbiji o tome poslednji put govorilo?“, pita se Jakšić. Dodaje i da Vučića ništa ne bi koštalo da se sa nekoliko rečenica ogradio od Šešeljevih

izjava, ali i da nije siguran da bi to sprečilo poteze Zagreba, čije motive analitičari tumače na različite načine.

Za domaću upotrebu

Ni zagrebačka ni beogradska politička elita nisu spremne da se razračunaju s ostacima nacionalizma u svojim državama i u dosluhu su s „ruljom“, ocenjuje dugogodišnji novinar beogradskog NIN-a Zoran Jeličić. „Problemi obe zemlje su na nivou rulje i na nivou elite – vlade i crkve. Zato mislim da su skriveni motivi ovog incidenta i s jedne i s druge strane unutrašnja politika. Odbijanjem da ispune zahtev Hrvatske, srpske vlasti pokazuju mišiće Hrvatskoj, imajući u vidu antihrvatski naboj prisutan u onome što nazivam ruljom. Cela ova priča s obe strane je neiskrena i u službi je onoga što se oceni kao korisno“, objašnjava on u razgovoru za DW.

Ocenjuje da se političke elite u Srbiji i Hrvatskoj ne osećaju sigurno, jer ne rešavaju suštinske – pravne, ekonomske i socijalne – probleme u svojim državama. „Igre kao što je ova oko Šešelja zapravo su skretanje pažnje s neuspelih pokušaja da se rešavaju ključne interne stvari, a većina ljudi vapi za životom u pravno uređenoj državi koja ima ekonomski prosperitet.“

Postoji ceo mozaik interpretacija mogućih motiva za zahtev Hrvatske da se Beograd ogradi od Šešeljevih izjava, a Boško Jakšić ne isključuje mogućnost da je reč o još jednom testiranju političkog zaokreta Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. „Sumnja u to ko su oni postoji i ovde. Ipak, po politici koju sada sprovodi, Vučić je dosledni antiradikal. Šest godina nakon što je formirana Srpska napredna stranka, to kao identitet nije dovoljno. Ali ako u kompleksnim uslovima balkanske politike, krležijanske balkanske krčme, dođe neko sa strane i na tome insistira, to uvek iritira. To je delikatno i mislim da je diplomatski prilično loše.“

U neka srećnija vremena

Odnosi Srbije i Hrvatske neće biti određeni aktualnom „incidentnom situacijom“, smatra Boško Jakšić koji veruje da će oni mnogo više zavisiti od odluka Haškog tribunala o tužbama Hrvatske i Srbije za genocid: „Ono što manje-više javno priželjkuju i u Zagrebu i u Beogradu, to je da obe tužbe budu odbijene. To je jedina mogućnost da se krene u normalizaciju odnosa. Ako neko dobije, a onaj drugi izgubi, to će na duži rok biti jako loše.“

Jeličić, međutim, nije uveren da je suština odnosa Srbije i Hrvatske u Haškom tribunalu. „Osporavanje eventualnih odluka iz Haga bilo bi, kao i Šešelj, iskorišćeno za jednokratnu, rekao bih marketinšku upotrebu“, kaže on, ocenjujući da Beograd i Zagreb nisu nikada suštinski poboljšali odnose. On veruje da normalizacija odnosa nije moguća bez otklanjanja ključnih uzroka onoga što se događalo u prošlosti. „Aktuelne vlasti ni Srbije ni Hrvatske u tom smislu nisu pokazale beskompromisnu spremnost. To će se dogoditi u nekim srećnijim vremenima i okolnostima, kada se iznedre neke ozbiljne državotvorne politike u obe zemlje“, zaključuje Zoran Jeličić.