Lekari ili bankari?

Nemački hirurzi rade punom parom – prošla godina postavila je rekord po broju operacija. Samo između 2005. i 2010. broj intervencija na kičmi više je nego udvostručen. Broj ambulantnih zahvata povećan je ukupno za preko 11 odsto. Drastičan rast samo delimično može da se objasni migracijom, odnosno povećanjem broja stanovnika. Stručnjaci sumnjaju da se mnoge klinike lako i rado odlučuju na operacije – jer tada inkasiraju masne svote od zdravstvenih osiguranja. Pomenuta operacija kičme donosi bolnici 12.000 evra – lečenjem jednog pacijenta bez operacija, tolika svota teoretski se zaradi tek za sto godina.

Manhajmer Morgen pojašnjava računicu bolnica: „Svake godine rastu izdaci za osoblje i medicinski materijal, u budžetskim razgovorima rukovodstva zahtevaju od načelnika da povećaju i prihode. Operacije obećavaju brzu zaradu pa nije čudo što se dijagnoze postavljaju tako da upućuju na operacioni sto. Ipak, uprave bolnica previđaju da klinike nisu fabrike koje treba da prodaju što više proizvoda. To su ustanove u kojima, u idealnom slučaju, bolesni ljudi dobijaju optimalno lečenje zasnovano na medicinskim razlozima, a ne ekonomskim računicama.“

NRZ takođe pominje finansijske poteškoće bolnica, ali u tome ne nalazi opravdanje za postupke lekara: „To ne menja činjenicu da je nepotrebno teranje ljudi pod nož – oprostite na oštrim rečima – obična svinjarija. Lekari koji čine ovako nešto grubo krše Hipokratovu zakletvu i narušavaju poverenje pacijenata. Lekari nisu bankari. Njima ljudi ne poveravaju novac nego zdravlje i život.“

Kelnski Štat-Ancajger upozorava da su nepotrebne operacije krivično delo jer se mogu smatrati nanošenjem telesnih povreda: „Da bi se smanjilo ugrožavanje pacijenata, potreban je čitav niz promena. U pojedinim regionima treba drastično smanjiti broj bolnica. Sistem naknada ne sme da favorizuje jednu vrstu lečenja – tradicionalni način lečenja bolova u leđima mora biti jednako isplativ kao i operacija. Uz to, zarada lekara ne sme zavisiti od broja ovakvih zahvata.“

Nirnberger nahrihten se zadržava upravo na platama lekara-načelnika klinika: „Svaki drugi načelnik ima ugovor koji mu garantuje bonuse ukoliko prihodi bolnice prebace određenu svotu. Pošto načelnici nisu nadljudi imuni na novac, oni će odabrati operaciju kad god to slučaj dopušta i kad je ta operacija finansijski isplativa. Upravo zato ovakvi ugovori za glavne lekare moraju da se razmotre. U međuvremenu, svaki pacijent može da potraži drugo ili čak treće mišljenje. Ponekad i tako mogu da se zauzdaju pohlepni hirurzi.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković