„Lavina“ sa Kosova stigla do Nemačke

„Prvi čovek stigao je taksijem, zatim jedna porodica iz Regensburga i na kraju pun autobus potražilaca azila iz Cirndorfa“, piše Nordbajerišer kurir. Pegnic je malo mesto između Bajrojta i Nirnberga u najjužnijoj saveznoj nemačkoj državi – Bavarskoj, a taj regionalni list jedan je od prvih koji beleži situaciju u nemačkim prihvatnim centrima nakon „masovnog egzodusa“ i „lavine azilanata sa Kosova“. Te izraze je, naime, upotrebila nemačka ambasade iz Prištine opisujući situaciju o kojoj mediji u Srbiji i regionu izveštavaju već danima.

Ovog vikenda, u listu Bild am zontag, nedeljnom izdanju lista Bild, objavljen je tekst pod naslovom „Možemo li da zaustavimo lavinu?“ List prenosi navode nemačke ambasade iz Prištine po kojima „Kosovo mesečno napušta 25.000 do 30.000 ljudi – to bi za godinu dana iznosilo 300.000 ljudi, odnosno šestina ukupne populacije“, upozoravaju diplomate i apeluju na vladu u Berlinu da „vidljivo skrati njihov boravak u Nemačkoj“.

Trećina potražilaca sa Kosova

Povećan broj potražilaca azila beleži i Baden-Virtneberg. Kako prenosi Štutgarter nahrihten, od 3.695 zahteva za azil podnetih u januaru u toj saveznoj državi, 35,3 odsto podneli su ljudi sa Kosova. Istovremeno, „udeo izbeglica iz Srbije opao je na 8,4, a na trećem mestu su potražioci azila iz Sirije kojih je bilo 7,9 procenata“. List ukazuje da, „otkako je nemačka vlada u novembru 2014. stavila Srbiju na spisak zemalja sigurnog porekla, sve više Roma izbeglica iz Srbije stiže u Nemačku bez pasoša, gde izjavljuju da su sa Kosova, jer, kako smatraju, postoji manja mogućnost da tamo budu vraćeni.“

Ekspert za pitanja izbeglica vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Matijas Prefrok u izjavi za list iz Štutgarta ovako komentariše situaciju: „U ovoj oblasti ima mnogo prevara i laganja.“ Očigledno je, piše dalje Štutgarter nahrihten, da „stavljanje Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine na spisak zemalja sigurnog porekla nije bilo dovoljno. CDU se odavno zalaže da se, kao što je to slučaj u Austriji i Francuskoj, na taj spisak dodaju i Albanija i Kosovo. Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni su do sada bili protiv, tako da za tu odluku nije mogla da bude obezbeđenja većina u Bundesratu.“

Potrebni prevodioci za albanski

Za to vreme, u bavarskom gradiću Pegnic raste potreba za prevodiocima sa albanskog, jer „Seftoli Burim ne može sve da postigne sam“, piše u nastavku reportaže Nordbajerišer kurir. „Jedna porodica žali se da im je u sobi suviše hladno, jedna majka traži lekara zbog upale oka njenog deteta. Bili su smešteni u jednoj porodici u Erlangenu, slično kao još 100 izbeglica. Tamo, kaže, ne samo da nije bilo poštovanja od strane te porodice, već nije bilo ni čisto. Prljavština je izazvala alergije kod mnogih, kaže ona.

'Još nikada u neki smeštaj nije došlo odjednom toliko izbeglica, tako su nam rekli u opštini', kaže domar Mihael Fojerlajn i osmehuje se. On je rođeni opmitimista, isto kao i Rene Bernt, vlasnik bivše štamparije u Pegnicu u kojoj se sada nalazi prihvatni centar. Krajem prošle nedelje imao je pune ruke posla – trebalo je svakom pokazati gde je njegova soba, gde kupatilo, a gde kuhinja. [...] Domar Mihael Fojerlajn je pomalo umoran. Čuo je iz Bajrojta da će ove nedelje stići još sedam izbeglica, od toga petoro dece. Ali on je spreman, a i kuća je u dobrom stanju. 'Mnogi iz Nemačke', kaže, 'ovde bi rado živeli. To je deset puta bolje nego u kampu, u šatoru, dok napolju pada sneg'.“