Lak plen za silovatelje

Na zidovima sobe vise tkanine, u sredini se nalaze dva ležaja. Atmosfera je ugodna. No, kada je Šarifa Mohamed pre četiri meseca prvi put bila tu, ništa od toga nije primetila. Ta 28-godišnjakinja bila je previše očajna. Još uvek joj je teško da govori o onome što joj se dogodilo. Šarifa sada ponovo sedi u toj udobnoj sobi, koju je uredila somalijska humanitarna organizacija „Save Somali Women and Children“. Samo tu, u tom zaštićenom prostoru, Šarifa uopšte ima snage da priča o noći od pre četiri meseca. Te večeri je njen suprug kasno došao kući s posla, ali je bar nešto zaradio. „Zato sam pošla da kupim deci nešto za jelo“, tihim glasom priča Šarifa. „A onda su se odjednom preda mnom našla tri muškarca i odvukla me u jedan tamni ugao.“

Na milost i nemilost

Jedan ju je silovao, drugi ju je čvrsto držao i tukao, a treći joj je zatvorio usta da ne viče. Ona se opirala, ali nije imala nikakve šanse. Napadači su je pustili tek nakon sat i po. Vratila se nazad u svoju kolibu plačući. „Imala sam jake bolove u stomaku i leđima. Osim toga, osećala sam se iskorišćeno“, opisuje Šarifa i dodaje: „Nekoliko dana zbog bolova nisam mogla da ustanem iz kreveta.“

Ako ništa drugo, ima podršku supruga – što u mnogim zemljama nije baš samo po sebi razumljivo. Kada se tako očajna vratila kući, on je odmah osetio sažaljenje, ali i bes prema počiniocima. Istrčao je iz kuće i pokušao da uhvati tri muškarca, ali oni su, naravno, već nestali. Supružnici nisu ni pomislili na to da silovanje prijave policiji. Ona ionako nije sposobna za delovanje, s obzirom na to da u Somaliji već više od 20 godina nema stabilne vlade. Doduše, već godinama se radi na osposobljavanju i obučavanju policije, a novac za to stiže i iz Nemačke. No, policija je i dan-danas neefikasna i korumpirana. Stanovništvo je ne doživljava kao pomagača u nevolji. A pogotovo ne kao adresu na koju se treba obratiti u slučajevima poput ovog.

Humanitarne organizacije pomažu

Idućeg jutra Šarifa je u blizini svoje kolibe videla tri žene: „One su pitale da li je sve u redu, da li smo bezbedni, jesmo li proveli mirnu noć. Ili nam je možda potrebna pomoć.“

Te tri žene bile su saradnice humanitarne organizacije u čijim prostorijama Šarifa sada sedi. Ona im se obratila, nakon čega joj je pružena medicinska i psihološka pomoć. „Save Somali Women and Children“ pomaže ženama žrtvama nasilja, pa i pravnim savetima. Fartuma Ibrahimi radi u toj organizaciji koja nekih godinu dana deluje u Somaliji. Do sada joj se za pomoć obratilo skoro 1.300 žena, svih uzrasta. „One su stare od četiri do 80 godina. Nama se obraćaju i dečaci“, kaže Fartuma Ibrahimi.

Presuda s katastrofalnim posledicama

Većina žrtava živi u jednom od brojnih izbegličkih logora u Mogadišu. Procenjuje se da još uvek čak 370.000 ljudi nema sopstveni krov nad glavom. Oni žive u skloništima koja su izradili od granja, plastičnih folija, ostataka tkanina ili kartona. Tu su često prepušteni na milost i nemilost naoružanim nasilnicima. I Šarifa Mohamed živi sa svojom porodicom u jednoj takvoj kolibi.

Silovatelji, po pravilu, ne moraju da se boje krivičnog gonjenja. S jedne strane, zato što žene takav zločin obično zadrže za sebe jer je silovanje još uvek tabu, a s druge, zato što pravosuđe ni nakon krivične prijave obično ništa ne preduzima. Pa i ako nešto preduzme, često se na kraju okreće protiv žrtve. Tako je bilo i u slučaju koji se dogodio početkom ove godine. Tada je jedan somalijski sud na godinu dana zatvora osudio – žrtvu. Razlog: žena je za nedelo optužila pripadnike snaga bezbednosti i time, zaključio je sud, uvredila državne institucije.

Osuđen je i jedan novinar koji je kritički izveštavao o tom neverojatnom sudskom postupku. Oboje su pušteni na slobodu tek nakon protesta iz inostranstva. Od tada, kaže Fartuma Ibrahimi, još je više žrtava koje proživljeno radije zadržavaju za sebe.

Autorke: Betina Ril / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković