Kvota za žene – I šta sad?

Lepo. Od 2016. će u Nadzornim odborima sto najvećih firmi na nemačkoj berzi morati da bude više žena. Zakonom je predviđeno da ih bude najmanje 30 odsto. Da li je to ogroman korak u pravcu pravedne raspodele vodećih pozicija u privredi? Teško je reći da je to tako.

Nadzorni odbori u stvari ne donose odluke u koncernima. Oni su samo kontrolori. Sigurno da oni odlučuju o tome koje osobe će da sede u Upravnim odborima. Međutim, te odluke se donose većinom glasova, uglavnom je čak potrebna dvotrećinska većina. Čak i kada bi žene u Nadzornim odborima bile jedinstvene, teško je da bi neku odluku mogle da proguraju protiv (muške) većine. Argument da će više žena u Nadzornim odborima dovesti i do većeg broja žena u Upravnim odborima stoga ne stoji.

Ah da, još nešto – zakon predviđa da ukoliko se ne pronađe odgovarajuća osoba ženskog pola za neku funkciju u Nadzornom odboru, to mesto ostaje upražnjeno. Šta su zakonodavci uopšte hteli da postignu tom odlukom? Prazna stolica nikome ne smeta.

Uvođenjem kvota za broj žena u Nadzornim odborima u stvari je zaobiđen srž problema. Žene moraju biti zastupljene u Upravnim odborima firmi. Tamo se razvija strategija delovanja firmi te donose važne odluke o personalu i investicijama. Da bi žene i tamo bile zastupljene nije potrebno usvajanje zakona, nego promena kulture poslovanja u preduzećima i društvu.

Mora postati transparentno koliku platu ko dobija, a pravila za napredovanje u karijeri takođe moraju svima da budu jasna. Poslodavci moraju da uvedu i fleksibilna pravila o radnom vremenu i o obavezi prisustva na poslu. Smatram da je podrška u organizaciji čuvanja dece važnija od uvođenja kvota.

Zakon koji je sada usvojen zato je u skladu s nemačkom izrekom: „operi me, ali, molim te, nemoj da me pokvasiš“.