Kuda ide spoljna politika Nemačke?

I pre izlaganja Frank-Valtera Štajnmajera u nemačkom parlamentu, kancelarka Angela Merkel je nagoveštavala pravac, kojim bi nemačka diplomatija ubuduće morala da ide. „Nemačka mora da preuzme veću odgovornost u Evropi i svetu“. Ukoliko se to ne dogodi, „nanećemo štetu i sebi, našim vrednostima, ali i našim partnerima – politički i ekonomski“, upozorila je predsednica nemačke vlade. Nakon niza godina „suzdržane politike“, Merkelova spoljnoj politici Nemačke pridaju drugačiju i veću težinu. Kancelarka je govoreći o značaju nemačke spoljne i bezbednosne politike, nagovestila i potrebu za „umrežavanjem vojnih i civilnih sredstava“.

Time je šefica nemačke vlade u domenu odbrane potvrdila kurs ministarke Ursule fon der Lajen, koja je do pre par dana u intervjuima za razne medije, govorila o dodatnom angažovanju Nemačke u prevazilaženju dva konflikta na afričkom kontinentu. Konkretno: misija u Maliju biće pojačana, a može se očekivati i veća podrška Francuskoj – u misiji u Centralnoj Africi.

Složno za aktivniju spoljnu politiku

U svom obraćanju poslanicima Bundestaga, šef nemačke diplomatije Štajnmajer, Afriku nije imao u fokusu, ali je njegovo izlaganje ukazivalo na zajednički spoljnopolitički kurs sa kancelarkom Angelom Merkel. Svet se poslednjih godina „značajno promenio“, poručio je ministar i založio za aktivniju spoljnu politiku Nemačke. Više kriza sve je bliže njenim granicama, naveo je Štajnmajer i obrazložio kako će „politika činjenja i nečinjenja“ uvek biti na dnevnom redu. Evropa je „potpuno fokusirana na sebe, što je u borbi protiv krize bilo neophodno“. Ipak, ne bi trebalo izgubiti iz vida šta se van njenih granica dešava, podvukao je šef nemačke diplomatije.

Štajnmajer je već bio na funkciji ministra spoljnih poslova od 2005. do 2009. godine, i to u prvom kabinetu Angele Merkel. Njemu je dobro poznato gde su krizna žarišta u svetu. Govoreći o kursu nemačke diplomatije u narednom periodu, on je ukazao na moguću „dramatičnu eskalaciju“ na Bliskom istoku i u arapskom svetu. U Ukrajini je, kako je naveo, ponovo postalo nemirno, iako su mnogi verovali da tako nešto u Evropi više nije moguće. Ipak, Štajnmajerova agenda fokusirana je na daleki Avganistan, za koji je rekao da ne sme ponovo da doživi scenario iz 2001. godine. Ni probleme u Istočnoj Aziji ne bi trebalo zaboraviti – pre svega spor Kine i Japana, koji samo naizgled deluje kao rešiv diplomatski konflikt oko ostrva. Postoji opasnost da bi taj spor mogao da preraste u nešto više od toga, upozorio je Štajnmajer.

Šef nemačke diplomatije je svoj stav i program opravdavao i osvrtom na tzv. „evropske realnosti“. Jer, Nemačka je najveća, najmnogoljudnija i privredno najjača zemlja u Evropi. „Ako bismo ostali po strani, konflikti neće biti rešeni, jer će izostati pouzdani predlozi.“ Zbog toga je bilo važno zauzimanje Berlina za uništavanje hemijskog oružja u Siriji. „Bombe bi bile pogrešan put i daleko više od udaljavanja od političkih rešenja“, rekao je Štajnmajer. Sirija je dobar primer za politiku vojne suzdržanosti, koja se ne sme tumačiti kao politika držanja po strani.

Opozicija kritikuje

Levica ostaje pri svom dobro poznatom stavu o misijama nemačke vojske u inostranstvu. One su za najjače opoziciono krilo u Bundestagu neprihvatljive. „Bundesver ne sme biti instrument spoljne politike“, poručio je Volfgang Gerke, koji je u Levici zadužen za spoljno-politička pitanja i dodao: „Sve vojne operacije moraju biti okončane.“

Ni Frithjof Šmit, poslanik Zelenih, nije rekao ništa pozitivno o spoljno političkom profilu Nemačke koji zagovara nova vlada. On je u pitanje doveo koalicioni sporazum partija CDU-CSU-SPD, navodeći da su u tom dokumentu završila „nepoveziva pravila“. Kako je moguće, ukazuje Šmit, da vlada Nemačke želi da digne ruke od nuklearne energije, a da u isto vreme zagovara modernizaciju atomskog oružja NATO. To su dvostruki aršini, upozorava je Šmit. Mnoštvo kritika opozicija je iznela i na račun upotrebe bespilotnih letilica.

Lobiranje već počelo?

U kojoj meri je nemačka vlada zaista rešila u spoljno-političkom svetu da zauzme aktivniju ulogu, verovatno potvrđuje i činjenica da u Berlinu danas boravi generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Nemačka se i dalje nada mestu u najvišem telu UN – Savetu bezbednosti, mada je ovoga puta reč o kandidaturi za predsedavanje Komitetom UN za ljudska prava.

Ki Mun će tokom posete Nemačkoj razgovarati i sa kancelarkom Merkel (CDU), sa šefom diplomatije Štajnmajerom (SPD), kao i sa ministrom za razvojnu politiku Milerom (CSU). Na dnevnom redu su, navodno, konsultacije o mirovnim pregovorima o Siriji, ali i drugi gorući svetski problemi. Nemačke novinske agencije prenose kako će generalni sekretar UN posebnu pažnju posvetiti razgovorima o ostvarivanju „milenijumskih ciljeva“, a posebno podršci koju u njihovoj realizaciji od Berlina očekuje. Međutim, koliko li će nova nemačka vlada biti istrajna u nameri aktivnije da učestvuje u rešavanju konflikata u svetu, zavisi od brojnih faktora, a ne samo od rešenosti i dobre volje. Jedno je sigurno, Štajnmajer priziva promenu spoljno-političkog kursa, a ako iskusan diplomata, ima velike šanse da barem nešto od najavljenog sprovede u delo.

Autori: Kaj-Aleksander Šolc / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković