Krvava revolucija u Jemenu

Čini se da je teroristička organizacija „Islamska država“ (IS) dobro zakoračila i u Jemen. Njeni pripadnici su u bombaškom napadu krajem prošle nedelje (20.3.) ubili više od 140 šiita tokom molitve u džamiji. Bio je to najteži napad u istoriji te zemlje.

S druge strane, tu su i Huti, većinom šiiti, pobunjenici koji nastavljaju svoj okrutni pohod protiv države: u petak, nakon napada IS na njihovu braću po veri, oni su izvršili napad na rezidenciju predsednika Abeda Mansura Hadija koji je krajem januara pobegao u Aden na jugu zemlje. Neposredno pre toga, Hadi grad Aden proglasio novim glavnim gradom Jemena. Istovremeno, stižu vesti o tome da pobunjenici napreduju i prema jugu. Proteklog vikenda zauzeli su grad Taiz i sve više se približavaju Adenu.

Nakon Sirije i Libije, Jemen izgleda postaje treća država koja zbog revolucije iz 2011. godine tone u haos i anarhiju. Ono što je počelo kao sukob oko prava na zajedničko odlučivanje i oko novih odnosa snaga na vlasti, preraslo je u konflikt tokom kojeg su sve strane postavljale stalno nove zahteve i pokazivale sve manje spremnosti na kompromis.

Propuštene prilike

Nakon ujedinjenja zemlje 1990. godine, delovi šiitskih plemena na severu zemlje sklopili su savez kako bi se borili protiv rastućeg uticaja centralne vlade kojom dominiraju suniti. Godine 2011. podržali su revoluciju protiv tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saliha, ali su zatim bili isključeni iz nacionalnog dijaloga o formiranju nove vlade koji je usledio nakon svrgavanja Saliha s vlasti. Kad su u leto 2014. objavljeni predlozi novog ustava, Huti su se pobunili. Oni su se protivili predlogu o uspostavljanju nove federalne strukture kojom je predviđeno da dobiju svoju provinciju, ali bez izlaza na more. Pobunjenike je podržao bivši predsednik Ali Abdulah Salih koji se, kroz savez sa Hutima, nada da će uspeti da svrgme svog naslednika i ponovno zasedne u predsedničku fotelju.

Najvažniji protivnici pobunjenika iz redova Huta, pristalice sunitskog pokreta „Harikat“, takođe su bili isključeni iz nacionalnog dijaloga. „Harikat“ je pokret Jemena koji žive u južnim provincijama zemlje. Kao i Huti, i oni sebe smatraju gubitnicima zbog ujedinjenja zemlje i smatraju da u novim federalnim strukturama zemlje nisu adekvatno predstavljeni. Zato žele otcepljenje njihove provincije od države.

UN bez uticaja

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija poručio je predsedniku Hadiju da može da računa na podršku svetske organizacije. Istovremeno, Džamal Benomar, specijalni izaslanik UN za Jemen, upozorio je na opasnost od nasilja u toj zemlji. Upitno je, međutim, da li Ujedinjene nacije uopšte mogu da utiču na sukobljene strane. Međunarodna zajednica gotovo i da nema više uticaja na aktere sukoba, objašnjava je Mareike Transfeld, politikološkinja iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

„Krizi se političkim delovanjem mogu odupreti samo akteri iz samog Jemena. Vojne intervencije spolja bi, s obzirom na kompleksnost jemenskog sukoba, pre doprinele tome da se situacija pogorša“, smatra Transfeld.

Publicista Azmi Bishara takođe smatra da se ključ za mirno rešenje može pronaći u samom Jemenu. Huti, doduše, nisu u stanju da sami vladaju zemljom, kaže on, ali za razliku od njihovih protivnika koji su se stalno priključivali drugim koalicijama, oni su se etablirali kao faktor koju niko ne može da ignoriše. „Oni moraju biti uključeni u dijalog i u njemu moraju da zauzmu poziciju nacionalne snage. A kao takvi, oni moraju da prihvate pluralizam u zemlji i da prestanu da drugima nameću svoju volju“, piše Bishara za arapski internet-list „Al-arabi al-džadid“.

Opasnost od džihadista

Povod za uključenje u dijalog Hutima bi mogao da pruži otpor velikog dela stanovništva. Nakon što su protesti iz 2011. godine utihnuli, mnogi smatraju da je sada došao trenutak da se oni nastave. „Revolucija se nastavlja i to sa istim ciljevima“, citira „Al Džazira“ jednog mladića koji je, poput mnogih drugih, demonstrirao protiv Huta.

Važan faktor u svemu tome jeste i to kako Huti procenjuju opasnost od sunitskih džihadista. Veoma agresivna teroristička ćelija organizacije „Al Kaida na Arapskom poluostrvu“ već duže vreme je aktivna u Jemenu. Sada se čini da je i „Islamska država“ u toj državi ojačala. Ta teroristička organizacija mogla bi da pokuša da proširi svoj uticaj na račun „Al Kaide“.