Kriza vlade zbog Južnog toka

Bugarska vlada je u teškoj krizi. Opozicija podnosi zahteve za glasanjem o nepoverenju vladi premijera Plamena Orešarskog – iduće nedelje trebalo bi da bude određen datum za održavanje prevremenih izbora. Problemi vlade koju predvode socijalisti povezani su, po mišljenju stručnjaka, sa gasovodom Južni tok. U bugarskoj javnosti vlada mišljenje da je Sofija popustila pod pritiskom Zapada i odustala od projekta koji je za samu Bugarsku vrlo unosan.

Evropska komisija je prošle sedmice, zbog učešća u izgradnji Južnog toka, protiv Bugarske pokrenula kazneni postupak. Zato je Sofija za sada obustavila radove na delu toga gasovoda kroz Bugarsku. U Briselu su izrazili sumnju da je dodela poslova u vezi s tim projektom sprovedena u skladu s pravilima EU. Ruski koncern Gasprom, naime, kontroliše 50 odsto ukupne gasovodne mreže Južnog toka, uključujući i čitav potez kroz Bugarsku. To je u suprotnosti sa takozvanim trećim energetskim paketom EU: suština tog propisa jeste da se odvoji proizvodnja gasa od njegovog transporta i snabdevanja domaćinstava, kako se ne bi ugrožavalatržišna konkurencija.

Osim toga, građevinsku dozvolu u Bugarskoj dobio je konzorcijum koji predvodi rusko preduzeće „Strojtransgaz“ (STG). Bivša ćerka-firma ruskog Gasproma na spisku je preduzeća protiv kojih su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog ruske uloge u sukobu u Ukrajini. Nakon razgovora s trojicom američkih senatora, bugarski premijer Plamen Orešarski objavio je da se radovi na projektu Južni tok zamrzavaju – dok prigovori Evropske unije ne budu otklonjeni. Istovremeno, dve vladajuće stranke u Bugarskoj, socijalisti (BSP) i stranka turske manjine DPS, založile su se za prevremene izbore – samo godinu dana nakon što je vlast preuzela vlada premijera Orešarskog.

Unosan posao za Bugarsku

Učešće u Južnom toku Bugarskoj bi omogućilo dobijanje popusta za ruski gas. S druge strane, porasla bi sigurnost snabdevanja tim energentom jer gasovod zaobilazi Ukrajinu. Bugarska zavisi od ruskog gasa – njime se pokriva 90 odsto potreba te zemlje. Aktualni sukob Rusije i Ukrajine oko gasa, u Sofiji izaziva strah da bi ponovo, kao u prošlosti, moglo da dođe do nestašice.

Od Južnog toka Bugari, osim toga, očekuju investicije vredne milijarde kao i hiljade novih radnih mesta. Zato u toj najsiromašnijoj članici Evropske unije većina ljudi podržava projekat Južni tok i protivi se politici Brisela prema njemu. Jedan istaknuti politički posmatrač iz Bugarske, koji želi da ostane neimenovan, kaže u razgovoru za Dojče vele: „Evropska unija nema novca da pomogne Ukrajinu u sporu oko gasa sa Rusijom. Upravo zato Brisel želi da zaustavi izgradnju Južnog toka – da bi Rusiju ucenjivao i zadržao tranzit preko Ukrajine. Negativne posledice pogodiće na kraju krajeva samo Bugare, a Južni tok će se možda ipak graditi, možda preko Turske, koju ne interesuje pritisak Evropske unije.“ O „uceni“ govori i zamenik predsednika Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Leonid Kalašnjikov. „Blokada je za Zapad adut koji je jači nego sve dosadašnje sankcije protiv Rusije“, kaže taj ruski političar.

„Nezvaniöne verzije“

Bugarska vlada je u sporu oko Južnog toka suviše brzo popustila, smatra politikolog Ognjan Minčev, predsednik bugarskog „Transparensi internešnela“. „Plamen Orešarski je kao premijer doživeo neuspeh. On nije smeo jednostavno da odustane od Južnog toka, već je trebalo da sa ruskom stranom dalje pregovara o usklađivanju projekta sa propisima Evropske unije.“ Minčev je uveren da bugarska vlada u vezi s Južnim tokom ima mnogo „leševa u podrumu“ i da zbog toga odbija objavljivanje dokumenata o pregovorima sa Moskvom. Minčev, kao i drugi bugarski posmatrači koji još oštrije kritikuju taj projekat, pretpostavlja da su ti dokumenti namerno formulisani tako da omogućavaju korupciju prilikom dodele javnih radova.

U Sofiji kruži čak verzija koja zvuči zaverenički, kaže Ognjan Minčev. Prema njoj su dva dosadašnja koaliciona partnera kolač podelila tako da socijalisti, bliski Moskvi, profitiraju finansijski, a manji koalicioni partner DPS dobija novac od Evropske unije za koji su uglavnom merodavni ministri iz DPS-a, priča taj politikolog.

O Južnom toku i snabdevanju energentima biće reči i prilikom aktuelnog putovanja bivšeg premijera Bojka Borisova po SAD. Taj konzervativni političar, koji ima dobre izglede da se nakon eventualnih, prevremenih izbora ponovo vrati na vlast, već vrbuje partnere za američke investicije u bugarske gasne projekte na Crnom moru. On se time, prema želji Zapada, okreće od Južnog toka – iako je upravo on potpisao ugovor s Moskvom.