Krim je ogledalo ruske sudbine

Krim je posebno mesto za Ruse, jednostavno zato što je skoro svaki građanin Rusije bar jednom na tom poluostrvu proveo lepe dane godišnjeg odmora. To poluostrvo ugodne klime u ruskoj kulturi još od 19. veka važi kao sinonim za mesto odmora i čežnje. Prvo su ruski carevi tamo provodili leta, a onda je u doba Sovjetskog Saveza Krim bio omiljeni cilj putovanja čitave države. Od početka šezdesetih godina prošlog veka, milioni „zaslužnih radnika“ tamo su provodili godišnje odmore. Čak i kada je Ukrajina postala nezavisna država, nije presušila reka stotina hiljada turista iz Rusije.

Zato ne čudi što većina ljudi u Rusiji Krim posmatra kao „svoje“ poluostrvo. A kada se Krim pre godinu dana (18.3.2014.) „vratio pod okrilje Rusije“, mnogi u toj zemlji to su videli kao „istorijsku pravdu“. Rusi su rado sledili logiku Kremlja koji je tvrdio da su stanovnici Krima dobrovoljno, na referendumu (održanom 16.3.2014), glasali za priključenje Rusiji i da je predsednik Putin jednostavno ostvario njihovu želju.

Ilegalan potez po međunarodnom pravu

Teško je dopreti do onih koji su savladani emocijama i borbenim pokličom „Krim je naš“. Ipak, Zapad jasno stavlja do znanja svoje pravno tumačenje svega ovoga: aneksija Krima od strane Rusije u suprotnosti je sa međunarodnim pravom, čak i ako se uopšte ne posmatra Ustav Ukrajine koji ionako ne predviđa mogućnost otcepljenja. Isto važi čak i ako se ostavi po strani međudržavni ugovor između Rusije i Ukrajine kojim je Rusija priznala teritorijalni integritet susedne države, uključujući i njeno pravo na Krim.

Iz ugla Zapada se, mimo svega spomenutog, ističe da referendum nije bio odraz slobodne volje građana Krima. Tom referendumu, zakazanom u vrlo kratkom roku, nije prethodila istinska politička diskusija, pitanje koje je na njemu postavljeno uopšte nije predviđalo mogućnost ostanka u granicama Ukrajine, a čitavo glasanje sprovedeno je uz prisustvo ruskih trupa i „snaga samoodbrane“ koje su imale njihovu podršku. Čak i ako većina Rusa to ne želi da čuje treba reći: Zapad nikada neće priznati aneksiju Krima kao legalan čin!

Temeljno pitanje budućeg bezbednosnog poretka

S obzirom na krv koja je prolivena u regionu Donjecka i na diplomatske pokušaje da se sporazum iz Minska sprovede, pravno tumačenje aneksije Krima čini se kao sporedna stvar. Ipak, status Krima dugoročno će opterećivati odnose Rusije i Zapada, čak i ako se diplomatsko rešenje za istok Ukrajine nađe.

SAD i Evropska unija niti mogu, niti će se pomiriti s kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, pogotovo zato što predsednik Putin u međuvremenu sve otvorenije priznaje vodeću ulogu Rusije u vezi sa sprovođenjem takozvanog referenduma na Krimu.

Krim je tako postao simbol uzdrmanog bezbednosnog poretka i mira u Evropi. Smanjenje napetosti između Rusije i Zapada biće moguće tek onda kada se pravni status Krima reši na međunarodnom nivou, bilo povratkom Krima u teritorijalni integritet Ukrajine ili tako što će se nezavisna vlada u Kijevu dobrovoljno odreći Krima, koji joj pripada po međunarodnom pravu.

Iluzorno je očekivati da će se u ovom trenutku desiti i jedno i drugo, pogotovo zbog autoritarnog kursa predsednika Putina. Zaključak je da bi, pre nego što se pitanje Krima reši na međunarodnom nivou, moralo da dođe do političkog preokreta unutar same Rusije. Krim je tako postao ogledalo ruske sudbine. To poluostrvo je sada zaista posebno mesto za Ruse.