Krah budžeta je odgođen

Francuska štampa je vladi u Parizu jasno stavila do znanja šta misli o doteranom planu budžeta za 2015. godinu: „Predsedniku Olandu je najvažnije da umiri Brisel i to kako god zna i ume. Komisija EU se zadovoljava lažnim obećanjima“, napisao je dnevnik Figaro. U istom tonu je levoliberalni Mond objasnio: „Pariz kupuje vreme u Briselu bez i najmanje dodatne uštede“.

I zaista, samo je puko pomeranje kulisa to što je francusko ministarstvo finansija posle prvog upozorenja iz prestonice EU odjednom našlo 3,6 milijarde evra – novac koji potiče iz dodatnih poreskih prihoda i smanjenih izdataka do kojih su dovele niske kreditne kamate. Tako je Pariz odjednom kratkoročno smanjio – n papiru – novi dug za 0,5 procenata i omogućio Komisiji EU da pokaže strpljenje.

Sve se slično odvijalo i u slučaju Italije. Nakon što je šef vlade Mateo Renci prošle nedelje na samitu EU još gromoglasno poručivao da ne dozvoljava da mu Komisija drži lekcije, sada je uzeo 3,3 milijarde iz rezerve koja je bila predviđena za smanjenje poreza i tako u izvesnoj meri redukovao novi dug. Rešavanje pravog problema – a to je veliko brdo starih dugova – jednostavno je odgodio.

Ali i to je bilo dovoljno Briselu da poštedi Italiju opomena i da joj odobri plan budžeta. U oba slučaja su politički obziri prevagnuli nad ekonomskom nužnošću. Odlazeća Komisija ne želi da zalupi vrata za sobom i tako u poslednji čas izazove veliki sukob sa Parizom i Rimom. Osim toga, niko neće da dirne u Rencija koji važi kao jedina nada za reforme u Rimu. Brisel ne želi ni otvoreni rat sa Francuzima, jer finansijska tržišta i mogla da se uznemire, a populistička Desnica Marin le Pen bi mogla da dobije krila.

Kredibilnost Komisije je na kocki

Pravi je vic istorije to što će baš bivši francuski ministar finansija Pjer Moskovisi od sledeće nedelje sedeti u fotelji komesara EU za monetarna pitanja: biće nadležan za kontrolu budžeta članica EU – doduše, uz još dvojicu kolega koji će ga kontrolisati. Ministra sklonog troškarenju u karikaturama već prikazuju kao čoveka koji odjednom više ne može da se seti sopstvenog imena. Ko beše onaj momak koji se ranije onako razbacivao novcem?

On će narednih nedelja morati da napravi totalni preokret. Sada ima zadatak da do kraja novembra pojasni vladama u Parizu da stabilnost zajedničke valute ne može da se održi sa par kozmetičkih zahvata. Zemlje poput Španije i Portugalije će biti sve kivnije kada budu videle kako se velikima dozvoljava koješta, dok su one same prinuđene da sprovode drastičnu štednju i bolne reforme. Posebno je u Francuskoj mnogima jasno, da slaba vlada još nije ni počela da se bori protiv uzroka sopstvene krize. U Italiji se, međutim, čuju trijumfalna pesma o tome kako je „u Briselu odneta pobeda“.

No, Komisija EU će već narednih nedelja dobiti priliku da dokaže svoju kredibilnost, jer će da proverava budžete zemalja evrozone. Taj zadatak je posledica krize koja je zajedničku valutu dovela do ivice ponora. Komisija bi morala da ga shvati ozbiljnije od svih drugih zadataka i da pokaže jasan stav. Građanima u Evropi nisu potrebne odredbe o jačini usisivača, ali su im potrebni stražari koji čuvaju njihovu valutu. Jer, pojedinačne vlade, naravno, žele da budu ponovo izabrane, pa znaju da budu i previše kreativne na planu knjigovodstva.

U Briselu bi trebalo da sede objektivni stražari koji će da udare po prstima one koji krše pravila. Treba reći da se tu ne radi o sprovođenju „štednje iznad svega“, već o tome da svako svoje ekonomske slabosti mora da suzbija, ako treba, i nepopularnim merama. Na tom planu je poslednjih godina mnogo obećavano a do sada bezmalo nijedno obećanje nije ispunjeno. Kada je o tome reč, Brisel ne bi smeo da popusti sa pritiskom, a poziv za povećanjem investicija uvek treba da bude povezan sa zahtevom da se istovremeno sprovode i strukturne reforme.