„Kosovu je potrebna migraciona politika“

Vlasnik jedne turističke agencije u Vučitrnu odbio je da svojim sugrađanima proda autobuske karte za Beograd. Radilo se o ljudima koji su preko Beograda i Mađarske želeli da se domognu zapadnih zemalja, pre svega Nemačke, tokom velikog egzodusa u prvoj polovini ove godine. Novinarka ciriškog dnevnika Silvija Flek je razgovarala sa ovim čovekom. „17.000 ih je otišlo ove zime, kaže on, dolazili su i tražili autobuske karte za Beograd, bilo ih je i do sto na dan. Sve sam ih poslao natrag. Rekao sam da to ne prodajem. Hoću da moj narod ostane u mojoj zemlji! […] Na primedbu da je ona kartama za bekstvo iz zemlje mogao da zaradi veliki novac, on samo odmahuje rukom. Sigurno sam karte umesto za 15 ili 20 evra mogao da prodajem i za 40. Ali nisam to hteo da učinim. Nije dobro za narod kada pola grada iščezne. Kada je rat, svi razumeju to što ljudi beže. Ali ovo ovde nije rat, ovo je normalno stanje.“

„To normalno stanje je za mnoge postalo nepodnošljivo. Besperspektivnost, stalno ponavljanje obećanja političara da će biti bolje. Pri tome su baš ti političari i krivi za stanje u zemlji“, kaže vlasnik turističke agencije, „ali ne političari jedne stranke! Svih stranaka! Svi rade samo za svoje interese a ne za narod. Bivši premijer Hašim Tači nosi cipele od 2000 evra, a pogledajte moje cipele!“ […] „Kosovo je pupčanom vrpcom vezano za svoju dijasporu. 2013. su građani Kosova iz inostranstva – prema jednoj studiji – poslali više od 620 miliona evra u zemlju.“ F.L. (autorkin sagovornik) „nema nikoga ko bi mogao da mu pošalje novac za nove cipele. Njegova porodica živi na Kosovu, nijedan od njegove osmore braće nije potražio sreću u inostranstvu. Donedavno je sa još 16 članova porodice živeo pod istim krovom. Tri brata i njihove žene, svako sa po troje do petoro dece.“

Novinar Andreas Ernst je u istom broju Noje cirher cajtunga objavio analizu pod naslovom „Kosovu je potrebna migraciona politika“. Tu, između ostalog, piše: „Najnoviji, ekonomski motivisani, egzodus sa Kosova, drastično je pokazao da je potrebno upravljati kosovskom migracijom. Sadašnja izolacija zemlje čiji stanovnici, za razliku od suseda, samo sa vizom smeju u šengenski prostor, ne nudi perspektive – ni za stanovnike Kosova ni za ciljne države koje moraju da se nose sa ilegalnom imigracijom.“

„U Frankfurter algemajne cajtungu je nedavno predloženo da Nemačka otvori svoja vrata radnim imigrantima sa Kosova. U seoskim delovima Nemačke nema dovoljno zanatlija, a nigde nema dovoljno personala u oblasti nege starih i bolesnih lica. Predloženo je i da Nemačka ulaže u strane škole na Kosovu da bi iz njih regrutovala najbolje glave. Politička prihvatljivost ovog predloga je problematična, ali i bez toga, ovakav model nije dovoljno promišljen, i to iz dva razloga: prvo, snabdevanje stanovništva bi postalo još više zavisno od novca rodbine iz inostranstva. A zna se da se one koriste gotovo isključivo za konzum i gradnju kuća. Produktivnog investiranja novca gotovo da i nema. Drugo, baš su kvalifikovani ljudi ti koji odlaze – i to zauvek. A to su oni koji bi najpre bili u stanju da pokrenu privredu. I koji bi najpre mogli da izazovu korumpiranu političku kastu.“

„Model o kome bi trebalo ozbiljno porazgovarati je drukčiji: reč je o cirkularnoj migraciji. Ona podrazumeva višestruko odlaženje u inostranstvo i vraćanje u otadžbinu. Emigranti bi u inostranstvu radili ili se školovali i potom bi se vraćali. Odlučujuće pri tom jeste da se vodi računa ne samo o tržištu rada zemlje u koju se odlazi, već i o razvoju zemlje porekla. Jer, emigranti bi trebalo da se vraćaju ne samo sa novcem, već i umećem i novim idejama“, piše Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.