Kosovski spas za nemačko tržište rada?

Najtiražniji list u Nemačkoj Bild donosi podužu reportažu o izbeglicama sa Kosova, sa mnogo izjava onih koji su uspeli da se domognu Nemačke i sada se nalaze u Pasau. „Za nas nema života na Kosovu“, kaže jedan od njih, 26-godišnji Fuad Sadiku, i Bild tako naslovljava ceo tekst. On je sa porodicom, malom decom i trudnom ženom, kao i većina ostalih, uz pomoć krijumčara, prešao srpsko-mađarsku granicu. Priča o golgoti koja je iza njega i čvrsto je uveren da će kad-tad moći da živi normalnim životom – u Nemačkoj.

Frankfurter algemajne cajtung donosi podužu analizu: „Nikako ne bismo smeli da imamo pogrešnu predstavu o ovim izbeglicama. Nisu to nikakva bezazlena stvorenja iz trećeg ili četvrtog sveta koje sudbina tera od nemila do nedraga i koja se na kraju nađu nasukana na obali Italije ili iza nemačke granice. Tako misliti, bilo bi arogantno. Ljudi koji okreću leđa svojoj domovini, računajući da je nikada ili veoma dugo neće ponovo videti, koji ostavljaju sve što imaju, koje troše mnogo novca i često rizikuju svoje živote kako bi preko krijumčara sa Bliskog Istoka, Afrike ili Balkana mogli da dođu u Nemačku, često nisu najslabiji sloj u društva iz kojeg potiču, već upravo suprotno – njegov jači deo.

To su ljudi koji imaju volju i snagu, koji na svojim pametnim telefonima koriste internet i tačno znaju: koga da kontaktiraju u Turskoj, koliko novca im je potrebno i šta treba da urade u Italiji, kako bi stigli do Nemačke. I oni znaju da imaju dobre šanse da u Nemačkoj započnu novi život, sa azilom ili bez njega.

Ali ovo znanje o obećanoj zemlji Nemačkoj, usred ekonomski posrnule Evrope, nemaju samo oni za koje smo uredili naš sistem azila. Mnogi drugi, na primer, ljudi sa Kosova, takođe su odlično upoznati sa našom situacijom. Potrebno je samo da čitaju novine, gledaju televiziju ili surfuju internetom i tako saznaju šta se dešava dalje na severu. Konačno, svuda se naveliko piše da Nemačka puca od ekonomske moći, očajnički pokušavajući da se domogne radne snage, jer sama ne rađa dovoljno potomstva.

Dakle, nemačka ekonomija glasno traži pomoć iz inostranstva. Nije tajna da izbeglice sa Balkana krajnje retko dobijaju azil, ali i to da se samo mali deo njih deportuje nazad u domovinu. Mnogo su veće šanse da onaj ko je uspeo da se domogne Nemačke – tu i ostane. Čak i ako se kancelarka sa pet intervjua dnevno pojavljuje na kosovskoj televiziji, sa porukom da je kvota dobijanja azila najviše jedan odsto, to neće promeniti ponašanje ljudi. Iako je Kosovo demokratija bez sistematskog političkog progona, ekonomski slabo stoji. Zašto dakle ne okušati sreću na bogatom severu Evrope?

S obzirom na ogromnu stopu rasta izbeglica sa Kosova, nemačke vlasti na svim nivoima su u panici. Uprkos neospornom velikim kapacitetima Nemačke, čini se da je sistem azila trenutno iscrpljen do krajnjih granica.

Šta sada? Jednostavan odgovor ne postoji. Mora se raditi na svim stranama. Potrebna je oštrija kontrola na spoljnim granicama EU, treba ubrzati proces za dobijanje ili odbijanje azila, mora biti više deportacija, mora se olakšati prelaz od procesa za azil ka normalnoj legalizaciji boravka. Na kraju, treba da se naviknemo na ideju da ljudi žele da dođu kod nas. To i nije najgore što se može desiti nekoj zemlji“, zaključuje ugledni frankfurtski dnevnik.

Handelsblat, renomirani list sa težištem na ekonomskim temama, u svom tekstu o izbeglicama sa Kosova iznosi tezu čija suština je u naslovu: „Kosovo bi moglo da reši demografski problem Nemačke“. „Na Kosovu, gde živi u proseku najmlađe stanovništvo u Evropi, natalitet je visok, ali i nezaposlenost. Nemačka i EU bi mogle da imaju koristi od tog velikog priraštaja stanovništva. Za to je potrebno sistematski regulisati useljavanje“, piše za Handelsblat Dušan Reljić, analitičar i šef kancelarije u Briselu Nemačkog instituta za nauku i politiku koji savetuje Bundestag i Saveznu vladu Nemačke u svim pitanjima spoljne i bezbednosne politike.

Sledi poduži tekst prošaran brojevima: relevantnim ekonomsko-socijalnim pokazateljima o Kosovu iz kojeg izdvajamo zaključak: „Pakt o zapošljavanju sa zemljama EU mogao bi da stvori odlučujući okvir za otvaranje realne perspektive razvoja Kosova. S obzirom na pad radno sposobnog stanovništva u EU, regulisano regrutovanje novih radnika u jugoistočnoj Evropi bilo bi od obostranog interesa. Takav sporazum bi morao da podrazumeva reforme sistema stručnog obrazovanja u tim zemljama, kao i instrumente za regulisanje migracije radne snage – koje bi sufinasirala i nadgledala EU. Treba obezbediti da mladi ljudi ubuduće stiču znanja i veštine koje im pružaju šanse na tržištu rada u zemlji i inostranstvu. To je jedini način da se spreči da mladi posle završene škole odu u nezaposlenosti ili u inostranstvu završe u sektoru sa niskim platama.“