Kosovo – zemlja sigurnog porekla?

Zidojče catung piše o „Egzodusu sa Kosova“: „Broj imigranata sa Kosova i Albanije ove zime je znatno povećan. Prošle godine, azil je dobilo samo 2,3 odsto Albanaca od ukupnog broja podnetih zahteva. Sa Kosova je azil dobilo 38 ljudi ili 1,2 procenta. O tome, koliko je situacija u tim zemljama 'opasna', postoje kontroverze. Bernd Mešović, zamenik generalnog direktora humanitarne organizacije Pro azil, kaže da u nekim slučajevima svakako može govoriti o progonu, da su Romi toliko diskriminisani da je nekima ugrožen i život. Međutim, Mešović takođe kaže da među Albancima sa Kosova nema političkog progona i da je velika većina Roma već napustila zemlju. On kaže da je jedan od glavnih motiva ljudi koji napuštaju Kosovo i Albaniju – sve veća frustracija.“

Frankfurter algemajne cajtung je svoj tekst naslovio: „Bez perspektive“ i piše: „Srbima, Albancima, Makedoncima i Kosovarima ne nedostaje mašte kako bi stigli u Nemačku, gde u međuvremenu traže azil u većem broju nego državljani Sirije, Avganistana, Iraka i Eritreje. To što se ljudima sa Balkana godinama odbijaju gotovo svi zahtevi za azil, ne sprečava ih da makar zimi pobegnu iz tuge u svoj domovini. Da li će ubrzanje procesa za azil imati uticaja, ostaje da se vidi. Perspektiva u domovini nije sve. Ali bez toga, sve je ništa“, konstatuje konzervativni Frankfurter algemajne cajtung.

Da li je Kosovo „zemlja sigurnog porekla“?

Velt se u ime mnogih pita: da li je Kosovo „zemlja sigurnog porekla“? „Ministri unutrašnjih poslova nemačkih saveznih država će i o tome razgovarati u petak (13.2.) na telefonskoj konferenciji. S obzirom na veliki priliv izbeglica sa Kosova, nemačke opštinske vlasti traže da se i na državljane te zemlje primeni ubrzani proces odlučivanja o azilu. Savezna nemačka vlada trebalo bi da razmotri da li Kosovo, kao i druge balkanske zemlje, može da bude klasifikovano kao 'zemlja sigurnog porekla', rekao je Gerd Landsberg, direktor Nemačkog udruženja gradova i opština, za Pasauer noje prese. „To bi svakako smanjilo priliv izbeglica, jer oni moraju očekuju vrlo brzo odbacivanje zahteva za azil“. Taj stav deli više saveznih država, a Bavarska je već najavila odgovarajuću inicijativu u Bundesratu.“

Bavarska je samo u ponedeljak (9.2.) registrovala više od 800 novih izbeglica sa Kosova koji su podneli zahtev za azil. Stoga je ta država u sredu (11.2.) saopštila da azilanti iz zemalja bivše Jugoslavije i Albanije ubuduće neće dobijati gotovinu, već pomoć u naturi. „Po hitnom postupku se vraćamo na staro pravilo – za potražioce azila iz određenih zemalja od sada pružamo pomoć samo u naturi“, rekao je bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (Hrišćansko-demokratska unija – CSU). To važi za izbeglice iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije. Prve tri zemlje su već klasifikovane kao zemlje sigurnog porekla.

Štugarter nahrihten: „Hiljade izbeglica sa Kosova beže od siromaštva i traže azil u Nemačkoj. Situacija se pogoršava. Politički ton je oštriji, govori se o 'socijalnim turistima'. Među stanovništvom u Nemačkoj raste nezadovoljstvo. Krajnje je vreme za sledeće: sve balkanske zemlje treba proglasiti za zemlje sigurnog porekla.“

Badišes tagesblat je dijametralno suprotnog mišljenja: „Istina je da Nemačka neće moći sama da reši svetske probleme. Stoga je razumljivo da se u nemačkim gradskim većnicama i ministarstvima unutrašnjih poslova, sve glasnije traži da se priliv izbeglica sa Kosova reguliše bolje i pre svega – brže. Ali, naravno, može se reći da je to cinizam, između ostalog i zato što je Zapad svojevremeno snažno podržao želju Kosova za slobodom, ali je istovremeno potpuno potisnuo ekonomske probleme koje sa sobom donosi otcepljenje. Kosovo je sada slobodno i nezavisno, ali očigledno nesposobno da preživi. Na tome, i konkretnoj nevolji mnogih pojedinaca, neće se ništa promeniti ni sa novim etiketiranjem Kosova.“

I Nirneberger nahrihten sumnja u uspeh proglašavanja Kosova „zemljom sigurnog porekla“ i postavlja pitanje smisla uvek novih „mera odbrane“ od izbeglica: „Političari žele da Kosovo proglase 'zemljom sigurnog porekla' u nadi da će to sprečiti ljude da krenu put Nemačke. Ali uspeh je više nego upitan. Pored toga, ne može neka zemlja da bude stavljena u grupu 'zemalja sigurnog porekla', samo zato što broj izbeglica iz te zemlje naglo raste. Umesto što uvek razmišljaju samo o odbrambenim merama, političari bi trebalo da istraže uzroke egzodusa sa Kosova i s tim u vezi se aktiviraju. Ali na tom polju oni su i dalje čudno mirni i opušteni.“

Strategija EU nije uspela

Tagescajtnug iz Berlina, blizak Zelenima, piše: „Milijarde evra iz Evropske unije slivalo se na Kosovo, ali je ono siromašnije nego ikada. Pedeset hiljada ljudi napustilo je zemlju od novembra. Samo u januaru ih je bilo oko 20.000. Kosovo živi u paradoksalnoj situaciji, kaže radnik Ministarstva za socijalna pitanja u Prištini: 'Kosovo je najizolovanija zemlja u Evropi, mada su međunarodne institucije i dalje veoma prisutne'. Kao i ranije, Eufor i Euleks imaju skoro 2.000 zaposlenih u zemlji. Aljbin Kurti, predsednik stranke „Samoopredeljenje“, još pre nekoliko godina se žalio da je međunarodna zajednica zaista potrošila milijarde evra na Kosovu, ali najviše na sebe i za sebe, i da je malo toga učinila za ekonomski razvoj zemlje.

Sve više kosovskih Albanaca, čija je zemlja dobila nezavisnost od Srbije posle rata 1998/99, sada čak pokušava da dobije srpske pasoše. Čak 60.000 njih su u poslednjih nekoliko meseci zatražili da im se izda srpski pasoš, da bi lakše mogli da putuju u Evropsku uniju.

Egzodus sa Kosova skreće pažnju na socijalnu situaciju ljudi širom jugoistočne Evrope. Kosovo je možda najsiromašnija zemlja, ali i u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, a posebno među Romima, nakupilo se mnogo socijalnog dinamita. Mnogi svoju glad kriju. Porodična solidarnost pomaže da se izdrži najgore. Najgora stvar je nedostatak perspektive. Šta će biti sa decom? Vreme je da se ponovo razmotre političke i ekonomske strategije za jugoistočnu Evropu. Primanjem ratnih izbeglica iz Sirije i drugih zemalja, u međuvremenu je i ideološki pala jedna brana. Arapima i Afrikancima se pomaže, a šta je sa nama? Diskusija o novom, razumnom zakonu kojim bi se regulisala imigracija, u suštini dolazi prekasno. Moraju se otvoriti i drugi ventili. I na dnevnom redu konačno mora da se nađe sprovođenje ubedljivog političko-ekonomskog projekta za čitav Balkan“, zaključuje Tagescajtung.