Kosovo: Koliko košta doktorat?

Od 1999. je na Kosovu dodeljeno 416 doktorskih titula – kritičari smatraju da je taj broj sumnjivo visok za zemlju sa manje od dva miliona stanovnika. Zato je kosovski ministar obrazovanja Rame Buja načinio potez koji neodoljivo podseća na ispijanje mleka srpskog ministra poljoprivrede Kneževića – Buja je, naime, zatražio da se proveri njegov doktorski rad. Pridružio mu se i rektor Univerziteta u Prištini Ibrahim Gaši. „Spreman sam da se ispitaju i moja i druge doktorske teze“, kaže Buja za DW. „Slučaj bivše nemačke ministarke obrazovanja Anete Šavan treba da nam služi kao primer.“

Početkom godine je u nemačkim medijima isplivalo da je Šavanova falsifikovala delove doktorskog rada. Iako je taj rad pisan pre 30 godina, Univerzitet u Diseldorfu oduzeo je titulu ministarki, a ona je, nakon konsultacija sa svojom prijateljicom Angelom Merkel, podnela ostavku. Pri tome, Šavanova nije zaista „krala“ intelektualnu svojinu – ona je na više mesta citirala bez navođenja izvora, smatrajući citirane podatke opšte poznatim.

Prodaja radova?

Kosovo je sasvim druga, nama bliža priča. Tamo se ne govori o neispravnom citiranju, nego o trgovini disertacijama i diplomskim radovima. Štampa je u martu naširoko pisala o pojedincima i organizacijama koje nude izradu i prodaju akademskih radova, ali dokaza još nema. „Osnovali smo kontrolni odbor koji treba da ispita rad tih pojedinaca i organizacija“, kaže ministar Buja. „Ispostavilo se da se radi o tehničkoj pomoći pri izradi diplomskih i doktorskih radova.“

Profesor Dukađin Pupovci kritikuje da su neke njegove kolege „trčale za političarima kako bi im poklonili doktorsku titulu“. „Nadaju se da će kasnije oni ili njihova deca dobiti neke povlastice preko tih političara“, smatra Pupovci. On ne veruje da na Kosovu ima mnogo plagijata, ali tvrdi da su diplomski i doktorski radovi, iako originalni, veoma slabog kvaliteta.

Navala studenata, manjak kadra

Na prištinskom univerzitetu su sami studenti pokrenuli debatu o plagijatima i kvalitetu obrazovanja. Glavna zamerka je manjak profesora i predavača. Naime, kao područje sa visokim prirodnim priraštajem, Kosovo ima mnogo mladih koji su stasali za studije. Uz to, ranije je veliki broj njih išao u Beograd, Niš ili Kragujevac, a danas je to gotovo nezamislivo. Tako je pre deset godina u Prištini bilo 27.000 studenata, dok ih danas ima 100.000.

Kada god se kritikuje kosovski obrazovni sistem, pominju se i devedesete godina kada su na Kosovu uvođene razne paralelne institucije. Škole su otvarane na privatnim posedima ili čak podrumima, po svaku cenu se želeo otklon od Srbije pa i srpskog obrazovnog sistema. Cena je bilo stasavanje čitavih školskih generacija u očajnim uslovima i sa lošijim obrazovanjem.

Nakon završetka bombardovanja 1999. i faktičkog odvajanja Kosova, prvi zadatak bila je školska infrastruktura. Danas bezmalo svako selo ima školu pa je, kako kaže ministar Buja, kucnuo čas da se povede računa o kvalitetu. Tu spada i borba protiv prodaje doktorskih titula. „Sa austrijskom vladom smo potpisali sporazum o digitalizaciji sistema dodele doktorata i diploma, kao i softver koji otkriva plagijate“, kaže Buja. Ovi programi, u širokoj primeni na Zapadu, proveravaju da li je neki deo teksta bespravno preuzet iz drugih izvora.

Autori: Bahri Cani / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković