Konačno kraj merama štednje u Evropi?

Na to niko nije bio spreman. Dragi je u poslednjem trenutku, u svoj govor integrisao kraći pasus, koji je privukao pažnju evropske javnosti. Na tradicionalnom susretu šefova centralnih banaka u američkom gradu Džekson Hol, zaštitnik evropske valute je izneo tezu, kako je situacija na starom kontinentu mnogo ozbiljnija nego što se mislilo. „Evropska centralna banka će svim raspoloživim sredstvima zapravo podgrejati inflaciju u zemljama evro-zone“, saopštio je Dragi, na iznenađenje mnogih.

Masovna kupovina hartija od vrednosti preko Evropske centralne banke, o kojoj se do sada govorilo samo u teoriji, uskoro bi mogla postati realnost. U tom slučaju dogodiće se upravo ono o čemu šef Centralne banke govori – čuvari evra će morati da odustanu od zacrtanih ciljeva u kontroli inflacije.

Nedeljama unazad polemiše se o prognozama za evro-zonu, koje ublažavaju dosadašnja inflatorna očekivanja. Mnogi stručnjaci izražavaju veliku zabrinutost i s nestrpljenjem očekuju najnovije prognoze evropske Agencije za statistiku (Eurostat) – za avgust. Jer u julu su cene u evro-zoni skočile za 0,4 odsto. Očekuje se da će inflacija u avgustu dodatno opasti. Dakle, inflacija od dva odsto na godišnjem nivou, ostaće daleka uspomena.

Istovrmeno, opasnost za Evropu bi sada mogao da bude dodatni pad cena. Jer u tzv. deflaciji, potrošači nerado kupuju, a i preduzeća se suzdržavaju od daljih investicija. Građanima to deluje nelogično, ali je računica privrednika i više nego jasna. Ako cene padaju, manji su i njihovi prihodi.

Krivolov u nepoznatim oblastima

U Džeskon Holu, Dragi nije pričao o monetarnoj politici Evropske centralne banke, već o oblastima u kojima ova institucija nema nadležnosti. On je apelovao na vlade zemalja EU da ulože veće napore u ostvarivanju privrednog rasta. Čak šta više, zaštitnik evra smatra da su lideri evropskih zemalja na to obavezni. O strukturnim reformama nije mnogo govorio. U govoru Maria Dragog bila je fiskalna politika. Time je prvi čovek ECB-a, otvorio debatu u merama štednje. Dragi podržava stroge mere štednje u privredno moćnoj Nemačkoj, ali i veća izdvajanja za stimulativne privredne programe u Francuskoj i Italiji.

Upravo zbog kursa štednje, nemačka kancelarka Angela Merkel se na nedavno održanom susretu Nobelovaca u Lindau, našla na meti oštrih kritika. I čuveni ekonomista Jozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade, profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i svojevremeno glavni ekonomista Svetske banke, bio je u tom društvu. „Kada pogledate kakva je trenutno situacija u pojedinim evropskim državama, primetićete koliko je teška situacija. Primanja po glavi stanovnika su danas znatno manja nego pre krize. A to nagoveštava stagnaciju od pola ili čitave jedne decenije“, tvrdi Štiglic u razgovoru za DW.

I što je najgore, za nemačkog Nobelovca je to tek početak priče. Evro-zoni preti privredna depresija, koja bi mogla da potraje godinama, nalik prilikama u Japanu u poslednjoj dekadi. On ističe da je uUpravo nemačka politika štednje "odgovorna za propuštenu priliku" u privrednom usponu u poslednjih šest meseci.

Matematika je jasna. Ako tri najjače privrede u evro-zoni ne ostvaruju napredak, ekonomski zastoj će neizostavno imati globalne posledice. Jer francuska privreda je stagnirala, ekonomski rast se smanjio i u Nemačkoj, a Italiji preti recesija.

Merkel ostaje usamljena

Kritika Jozefa Štiglica ne dolazi slučajno. On važi za velikog kritičara globalizacije tržišta i tvrdokornog „kejnsijanistu“, koji se zalaže za mere značajne za potražnju, a ne za monetarnu politiku. U međuvremenu, kritike na adresu šefice nemačke vlade dolaze iz svih „ekonomskih škola“. Lars-Peter Hansen, profesor na tradicionalno liberalnom Univerzitetu u Čikagu, zalaže se za više državnih investicija u obrazovanje i infrastrukturu.

Pritisci kancelarke Merkel, veliki dužnici i oni koji izbegavaju sprovođenje reformi (s obzirom da su odgovorni za posrtanje privrede i monetarnog sistema), moraju ozbiljnije biti kažnjeni. „Jednoj zemlji, koja već leži na zemlji, ne treba pretiti novim kaznama. To nikako ne može biti dobra ideja“, rekao je Hansen za nemačke medije.

Ni Erik Maskin, profesor Instituta za napredne studije u Prinstonu, nema razumevanja za monetarnu politiku zvaničnika EU, pa tako ni nemačkih. U intervjuu za „Velt“ kancelarki Merkel je poručio kako ima lošeg ekonomskog savetnika.

Imajući u vidu ovakve izjave, stiče se utisak da bi nemačka kancelarka uskoro mogla biti usamljena u svom kursu štednje, naročito sada kada je i šef Evropske centralne banke apelovao na vlade zemalja EU da intenziviraju postojeće „finansijsko manevrisanje“.

Francuski predsednik Fransoa Oland je nakon pada vlade pod dodatnim pritiskom i trenutno je „razapet“ između nepopularnih mera štednje i želje za državnim podsticajnim programima. Međutim, ako se bude odazvao pozivu Marija Dragog, Oland bi odluku možda mogao lakše doneti.

I za zemlje poput Italije, Portugalije i Grčke, teza šefa Evropske centralne banke mogla bi da bude dobar signal u pogledu konačnog ublažavanja mera štednji i veće koncentracije na privredni podsticaj. Ali da li će tako i biti ostaje da se vidi.