Konačni mir Ričarda III

Čitav grad se raduje zbog „ponovnog otkrića“ svog davno preminulog kralja. Petodnevne svečanosti u znak počasti Ričardu III završene su sahranom u četvrtak (26. mart). Hiljade ljudi su na ulicama Lestera posmatrale procesiju u kojoj je kovčeg sa ostacima velikog kralja prenet u gradsku katedralu, nedaleko od parkinga ispod kojeg su ostaci pronađeni.

Pet vekova su mošti engleskog kralja bile izgubljene. Istraživači su ih otkrili 2012. ispod parkirališta jedne socijalne ustanove u engleskom gradu Lesteru. DNK-analiza je bila nedvosmislena – radi se o moštima Ričarda III.

Arheolozi nisu otkrili tragove kovčega, platna niti bilo čega drugog što bi ukazalo na to da je Ričard III posle smrti bio sahranjen. Jedan krunisani vladar Engleske, tek tako ostavljen da trune. Nezamislivo?

Ričard je izgubio takozvani Rat ruža između naslednika engleskog prestola – decenijsku borbu plemićkih kuća Lankaster i Jork. Samo dve godine je bio na tronu. Ubijen je u Bosvortskoj bici 22. avgusta 1485. posle čega je njegovo oskrnavljeno telo ostavljeno golo u jednoj gostionici. Pokopan je bez ceremonije u jednom manastiru.

Ričard III je dugo važio za kraljevsko čudovište i to najviše zahvaljujući Viljemu Šekspiru. U svojoj legendarnoj drami nastalohj stotinak godina posle Ričardove smrti, Šekspir je kralja opisao kao svirepog uzurpatora. I uz to kao ružnog i nakazno građenog – što je u to vreme bio znak i karakterne nakaznosti.

Način na koji je Ričard III predstavljen ne treba da čudi – nakon njegove smrti Engleskom je zavladala rivalska dinastija Tjudor. U vreme kada je Šekspir stvarao, na prestolu je sedela Elizabeta I, unuka Henrija Tjudora (na slici) koji je bio pobednik Rata ruža i ušao u istoriju kao kralj Henri VII.

Ipak, odnos prema Ričardu III kao istorijskoj ličnosti se od tada do danas značajno promenio. Mnogi istoričari tvrde da je ovaj vladar bio veoma napredan za svoje vreme. Navodno je prvi u Engleskoj uveo neku vrstu pravne pomoći. Uz to, dokazano je da nije bio izrazito nizak i da nije imao grbu već skoliozu – kičmu iskrivljenu u jednu stranu.

Međutim dobro je poznato i da je Ričard III bio bez skrupula kako bi došao na vlast. Milosti nije bilo ni za konkurente iz sopstvene porodice. Smatra se da je Ričard III odgovoran za ubistvo svog brata i nećaka. Bili su još deca kada im se svaki trag gubi u čuvenoj tvrđavi London tauer.

Sada, 530 godina posle smrti Ričarda III, vojnici u paradnim uniformama na drvenim kočijama prenose kovčeg u kojem su položene mošti kralja. Kovčeg je dovežen na Bosvortsko polje, gde je Ričard i stradao. Tu je održana božija služba pre nego što su mošti prebačene u katedralu.

U toj katedrali jedna ploča podseća na poslednjeg kralja dinastije Jork. Pristalice monarhije su tamo položile bele ruže, simbol kraljevske kuće Jork.

Mošti su, dakle, u katedrali u Lesteru. U četvrtak će biti održano opela za „ponovno pronađenog“ kralja i time će biti završena višednevna ceremonija. Sa pet vekova zakašnjenja, ali uz sve počasti.