Koliko je važan dogovor sa Iranom?

Međunarodni pregovori o iranskom nuklearnom programu su produženi. „To uopšte nije loša vest“, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung. „Prekid razgovora iz opravdanih razloga ne bi bio poželjan. U ovom trenutku Zapad i Iran imaju zajedničke interese – suzbijanje tzv. 'Islamske države'. Širenje te terorističke grupe u dve veoma važne arapske države, verovatno je i najjači motiv u približavanju Vašingtona i Teherana u poslednjih nekoliko godina. Mada do formalno do saradnje još uvek nije došlo. Rusija i dalje ne vidi potrebu za mešanjem u rešavanje nuklearnog spora, kao što je to slučaj sa Zapadom. Ambicija vlada na Zapadu jeste da iranski atomski program drži pod kontrolom, a to znači da Teheran ne sme da raspolaže nuklearnim naoružanjem. Dogovor ispod te granice za Zapad ne bi smeo da bude prihvatljiv“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Izgleda da u ovom trenutku svima koji su uključeni u rešavanje spora odgovara utisak javnosti da su pregovori teški, ali da se stavovi ipak približavaju. Ipak, potrebno je još vremena. Jer situacija je složena. I pored krize u Ukrajini i napredovanja boraca 'Islamske države', taj utisak deluje uverljivo. Ali ako u Beču uskoro ne dođe do nekog dogovora, vrlo brzo će se stvoriti drugačiji utisak: da stranama u dijalogu više odgovara da se razgovori nastave od nekog konkretno rešenja“, upozorava Tagesšpigel iz Berlin.

Ugledni nemački list Velt, u svojoj analizi o međunarodnim pregovorima u Beču ide korak dalje: „Uvek iznova pregovarači obe strane govore o tome kako je sporazum zapravo već detaljno koncipiran, samo još treba dogovoriti par detalja. Istina je da ta formulacija definiše glavne tačke sporenja. Ukoliko Iran ne bude imao sluha za pritisak Zapada i razgovori potraju previše dugo, rezultat bi mogla biti inflacija nasilja u kriznom regionu.“

„Polazna pretpostavka trebalo bi da bude da je postizanje dogovora u interesu svih“, piše Badiše cajtung iz Frajburga. „Iran trpi posledice sankcija, Zapad priželjkuje Teheran na svojoj strani u borbi protiv fanatika Islamske države, a Rusija pokušava da demonstrira konstruktivnu spoljnu politiku. Ipak, reč je o nepromenjenim, čvrstim frontovima. Iran i dalje negira da raspolaže nuklearnim programom koji bi mu omogućio proizvodnju atomske bombe. Teheran još uvek nije spreman na dogovor koji bi režim te zemlje držao podalje od nuklearnog oružja, barem na period od godinu dana. Zato se sukob nastavlja, to je sasvim logično. Baš kao i činjenica da razgovore treba nastaviti.“

„Pregovori nisu laki“, podseća Štutgarter cajtung i ukazuje na nešto drugačiji aspekt tog problema. „Onog trenutka kada republikanci budu preuzeli kontrolu nad američkim Kongresom, ton iz Vašingtona postaće grublji. Istovremeno, okolnosti u regionu u kojem deluje IS-milicija se menjaju. U borbi protiv terorista Iran kao regionalna sila dodatno dobija na težini. Vojni napad iz Teherana je manje sporan. Ali male su i šanse da će u narednih nekoliko meseci biti dogovoreno ono što nije bilo moguće u proteklih 11 godina.“