Ko to ima razumevanja za Rusiju?

„Anektiranje Krima će morati da bude regulisano u skladu sa međunarodnim pravom, tako da rešenje bude prihvatljivo za sve“, izjavio je brandenburški premijer Matijas Placek (SPD) u jednom intervjuu. Njegove kolege iz stranke bile su šokirane tom opaskom, ali i mnogi drugi nemački političari. Placekova izjava protumačena je kao pokušaj legalizovanja ruskog preuzimanja krimskog poluostrva. On negira te tvrdnje. Uveren je da je njegova izjava pogrešno protumačena. „Pokušao sam da objasnim situaciju u jednoj rečenici. Međutim, pre toga sam rekao mnogo toga, a svoj stav sam izneo najmanje deset puta. Ta rečenica je isuviše komprimirana, pa je dovelo do pogrešnog zaključka“, objasnio je Matijas Placek, koji je ujedno i na čelu Nemačkog-ruskog foruma.

Publika u studiju, u kojem je socijaldemokratski političar obrazložio smisao svoje pogrešno protumačene izjave, bila je zadovoljna rečenim. Usledio je dug aplauz, a zatim i komentari u štampi. Frankfurter rundašu je tekst o Placeku naslovio „Oni koji razumeju Rusiju imaju šta da kažu“. Time taj list pokušava da ukaže na izvestan broj nemačkih političara koji rusku poziciju očigledno, barem u nekim njenim delovima, mogu da prate. Neugodna opaska na račun političara Socijaldemokratske partije.

Zagrljaj u Sankt Peterburgu

Stav ruskog predsednika Vladimira Putina je „razumljiv“, izjavio je još u martu nekadašnji kancelar Helmut Šmit (SPD). Istovremeno, njegov partijski kolega, nekadašnji kancelar Gerhard Šreder, ne želi da se izjašnjava o politici svog ruskog prijatelja. „Stojim iza toga da želim da razumem Rusiju, njene građane i političko rukovodstvo“, rekao je Šreder početkom oktobra. „Zbog toga se ne stidim, naprotiv. Ponosan sam na to“, dodao je.

Šreder je u aprilu ove godine proslavio svoj 70. rođendan i to u Sankt Peterburgu, u društvu prijatelja, pored ostalog i Vladimira Putina. Zagrljaj njih dvojica zabeležen kamerama postarao se za burne rasprave. Socijaldemokrata Egon Bar spada u red političara koji pozdravlja gestove tog tipa. „Zbog proslave njegovog rođendana u Putinovom društvu, treba da nam bude drago“, poručuje Bar. On je zajedno sa bivšim kancelarom Vilijem Brantom, takođe nemačkim socijaldemokratom, 1969. postavio temelj novim odnosima prema nekadašnjem istočnom bloku.

Tom društvu političara koji su nekada imali vodeće pozicije u stranci, pripadaju upravo Placek i Šreder. Jer oni su pripadnici tzv. „V generacije“ (Vili Brant). Brant i Bar su odgovorni za zaokret u politici prema istoku. Te promene su se ogledale u približavanju. Drugim rečima, nemačke socijaldemokrate su verovale da se sa predstavnicima drugih država mora razgovarati, čak i kada se ne slažete sa politikom koju sprovode.

Do zaokreta je došlo krajem 60-ih godina, sa posebnim osvrtom na tadašnji SSSR. Brant i Bar su težili alternativi politici kancelara Konrada Adenauera (CDU), koji je do 1963. Rusiji prebacivao odgovornost za planove o „svetskoj dominaciji“.

„Bastion varvarstva i okrutnosti“

Socijaldemokrate Brant i Bar su se čak distancirali i od tadašnje politike rukovodstva svoje stranke. Avgust Bebel (1840-1913) osnivač nemačke socijaldemokratije, za Rusiju je govorio da je „bastion varvarstva i okrutnosti“, koji predstavlja pretnju ljudskoj kulturi. Takve reči su ono vreme imale veliku težinu, a SPD-u su donele ogromnu popularnost.

Ubrzo su i drugi nemački političari počeli da govore isto. Nakon Oktobarske revolucije (1917), istoričar Peter Brant piše kako je „kompletnim društvom, od konzervativaca do socijaldemokrata, uključujući i crkvu, dominirao odbrambeni stav prema „haosu i teroru“. Boljševizam je izjednačen sa političkim varvarstvom.

Disidenti u generaciji „V“

U međuvremenu ima onih, koji više nemaju razumevanja za Brantov i Barov stav. U današnjoj Socijaldemokratskoj partiji ima političara poput Volfganga Klementa, koji je u Šrederovoj vladi bio ministar privrede, koji imaju diferenciran stav. „Postoje dva Putina. Jedan, koji je otvoren prema Zapadu, kojem se divim. I drugi, koji se očigledno više ne uklapa u argumente Zapada, jer teži politici moći“, rekao je Klement za berlinski Tagesšpigel.

Klement nije usamljen u svom mišljenju. „Ako želite da napravite grubu podelu, onda bi se moglo reći da mlađi političari imaju manje razumevanja za Rusiju nego njihovi prethodnici“, navodi se u komentaru lista Zidojče cajtung iz Minhena. Ipak političara koji razumeju Moskvu ima više u SPD-u, nego u drugim partijama. Ali to svakako ne znači da svaki socijaldemokrata opravdava rusku politiku. U svakom slučaju „razumevanje“ o kojem se poslednjih sedmica govori, ne ogleda se u „nekritičkom prihvatanju politike prema Ukrajini.“