Ko kontroliše ukrajinske specijalce?

U akcijama protiv demonstranata obično učestvuje specijalna policijska jedinica „Berkut“. Opozicione partije traže da se ona ukine. Vitali Kličko, koji vodi opozicionu partiju „Ukrajinski demokratski savez za reforme“, skraćeno UDAR, smatra da je ta jedinica samu sebe diskreditovala. Prekomerna upotreba sile u pokušaju da se uguše proteste i rastjeraju demonstrante izazvala je ogorčenje u Ukrajini.

„Berkut“, „Alfa“, „Omega“, „Soko“ i „Titan“ – nazivi su specijalnih jedinica ukrajinske bezbednosne službe SBU, ali i tajne policije. Specijalne jedinice imaju i graničari i vojska. Ali poslednjih godina javnosti i građanima upali su u oči i šokirali ih pripadnici jedinice „Berkut“, koji su postali poznati po bespotrebnoj brutalnosti i agresivnosti prema demonstrantima.

To važi pre svega za krvavo gušenje studentskih protesta 30. novembra na Trgu nezavisnosti u Kijevu. Studenti su se pobunili protiv odluke vlade, što je bio rezultat pritiska Moskve, da zamrzne potpisivanje Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije. Dan kasnije, studenti su brutalno premlaćivani od strane pripadnika ozloglašene specijalne jedinice „Berkut“.

Pravni vakuum

Eksperti ukazuju da takve elitne jedinice jednim delom deluju u pravnom vakuumu. Takve jedinice su potrebne, ali njihov broj, kao i zadaci i sredstva kojima se služe, moraju biti jasno definisani, kaže Mikola Čavronjuk iz ukrajinskog Centra za političke i pravne reforme. Međutim, ti zadaci u slučaju jedinice „Berkut“ nisu jasno definisani, upozorava taj ekspert.

Specijalna jedinica „Berkut“ osnovana je 1992. godine, kao interventna jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala. Parlament nema kontrolu nad tim trupama, kojima isključivo komanduje Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine. Ranije su u sastavu te jedinice bili bivši pripadnici elitnih jedinica vojske kao i iskusni milicioneri. Četiri hiljade pripadnika jedinice „Berkut“ moraju pre svega da budu u izvrsnoj fizičkoj kondiciji i da budu apsolutno osposobljeni. Šansu da budu primljeni u jedinicu nemaju samo iskusni i provereni borci, već i planinari, ronioci i snajperisti.

Specijalci zarađuju oko 500 evra

Prosečna mesečna plata pripadnika te jedinice je oko 500 evra, običan policajac zarađuje 300 evra. Ali, za razliku od policajaca, pripadnici „Berkuta“ obučeni su da hapse naoružane kriminalce i pripadnike naoružanih grupa. Oni su za to i psihološki pripremljeni. Međutim, suzbijanje kriminala danas je drugorazredni zadatak te jedinice. Bezbednost i javni red i mira na političkim i verskim manifestacijama, kao i sportskim i kulturnim događajima, sada je u fokusu delovanja te specijalne jedinice.

U tom kontekstu pravni ekspert Čavronjuk ukazuje da propisi Ministarstva unutrašnjih poslova ne daju odgovor na važna pitanja poput: Šta predstavlja smetnju javnom redu i miru? Šta je razlika između okončanja i gušenja masovnih nemira? Koliki broj učesnika treba da se pojavi pa da se govori o masovnim demonstracijama?

Ukrajinski borac za ljudska prava Oleg Martjinenko sa zabrinutošću primećuje da ponekad na mirnim demonstracijama ima isti broj demonstranata i pripadnika „Berkuta“. Država u suštini svojim aparatom sile odlučuje koje će demonstracije da uguši i onda na lice mesta šalje svoju jedinicu. Psihološka obuka pripadnika te jedinice je takva da oni u demonstrantima vide opasnost koja se svakim raspoloživim sredstvom treba odagnati. Oni ne mogu da procene da li je naredba njihovog komandanta u skladu sa zakonom. Pored toga, premalo znaju o pravima građana koji protestuju. Zato specijalne jedinice postaju sve više sredstvo ugnjetavanja političkih i socijalnih protesta.

Autori: O. Perepdja / M. Ostapšuk / J. Roze
Odgovorni urednik: I. Đerković