Chinesische Touristen erobern die Welt

„Veliko je zadovoljstvo boziti bicikl u Štutgartu ili u Alpima. Pod vedriom nebom, u predevnoj prirodi, jednostavno fantastično.“ Mijao Lilongove oči radosno trepere. Tridesetdvogodišnji Kinez već je drugi put u Evropi. Uživa u čistom vazduhu i atmosferi u gradovima.

Mijao može sebi da priušti putovanje u daleko inostranstvo – kao i sve više Kineza. Prema podacima kineske Nacionalne turističke službe, 2013. godine, oko 97 miliona Kineza bilo je u inostranstvu. To je oko 14 miliona više nego prethodne godine. Služba procenjuje da će ih ove godine biti više od 100 miliona.

Sve češća putovanja bez turističkih grupa

Mijao u Kini vozi auto. Vožnja bicikla za njega je hobi, koji neguje u inostranstvu. „S obzirom da se služim engleskim jezikom, na putovanjima se dobro snalazim, osim…“, Miao mora nakratko da se nasmeje. „Osim kada naručujem jelo. Ponekad ni sam ne znam šta sam ustvari jeo“, smeje se. On ne smatra da je to loše. Naprotiv, smatra da tako na autentičan način doživljava strane kulture.

„Jezička barijera još uvek predstavlja veliki problem kod putovanja po Evropi. Zato većina Kineza putuje radije sa vodičem“, objašnjava Điang Jiji u intervjuu za Dojče vele. Ona vodi odsek za međunarodni turizam na Kineskoj turističkoj akademiji, istraživačkoj instituciji državane turističke službe. Jiang, međutim, primećuje da u međuvremenu sve više ljudi sami organizuju putovanja. „Ti turisti razmenjuju svoja iskustva preko socijalnih mreža“. Sve više je i aplikacija za prevođenje za pametne telefone, uz pomoć koji može da se sporazume bilo gde da se nalazite.

„Nepristojni upadaju u oči“

Mnoge kineske turiste bije loš glas: važe za glasne i neotesane. Sliku o nepristojnim Kinezima koji pljuju po ulicama ili po restoranima arogantno dozivaju konobare pucketajući prstima, kineska vlada nastoji da promeni. U oktobru prošle godine na snagu je stupio prvi kineski zakon o turizmu. Tim zakonom vlada želi da definiše pravila ponašanja za kineske državljane koji odmor provode u inostranstvu.

Kineske turističke grupe koje broje 30 ili 40 ljudi često su nepregledne. Kada su uz to još i glasne, posebno su upadljive“, kaže Volfgang Georg Arlt u intervjuu ta Dojče vele. On vodi Kineski institut za putovanja u inostranstvo, koji prati ponašanje kineskih turista na putovanjima. „Ali sve više ima i manjih grupa ili samostalnih putnika“, primećuje Arlt. „To su najčešće turisti sa iskustvom za koje se ne bi reklo da su gosti iz Kine“.

Doživljaj umesto razgledanja grada

Pored klasičnog razgledanja grada, kineski turisti su u međuvremenu sve više zainteresovani za egzotične provode. Odlaze na skijanje, na utakmice Bundeslige ili voze po nemačkim autoputevima. „Vožnja automobila u Nemačkoj, za mnoge Kineze je pravi doživljaj“, kaže Jiang. „Nema ograničenja brzine i mogu da se isprobaju vrhunska vozila, poput BMW ili Mercedesa.“

Taj trend primećuje i Volfgang Georg Arlt: „Kinezi se kod nas ne odmaraju. Većina njih želi što više da doživi za kratko vreme.“ Običnim fotografijama pred Ajfilovim tornjem već odavno niko neće biti fasciniran u dobrostojećim i obrazovanim krugovima kineskog društva. Naučiti kuvanje ili otići na časove plesa – to su doživljaji o kojima se priča u domovini. „Ali sve te aktivnosti ne smeju da traju dugo“, naglašava Arlt.

Malo vremena, mnogo para

Kinezi najčešće nemaju mnogo vremena za putovanja. Ali mnogi od njih imaju pune novčanike. Još 2012. godine kineski turisti su oduzeli Nemcima titulu „najvećeg svetskog putnika“: Prema podacima kineske turističke službe, Kinezi su u inostranstvu ostavili oko 120 milijardi dolara, za oko 20 odsto više od Nemaca. Poslednja stanica na putu bicikliste Mijao Lilonga bila je jedna robna kuća: “U stvari ne idem rado u šoping, ali morao sam mnogo toga da kupim za rodbinu i prijatelje.“ Zbog visokih poreza u Kini, proizvodi poznatih firmi su Evropi mnogo povoljniji. Kineski turista u Nemačkoj je 2012. godine dnevno u proseku potrošio 458 evra, pokazaje istraživanje Nemačke turističke centrale iz Frankurta na Majni.

U poređenju za drugim destinacijama, kao što su Australija ili Maldivi, Evropa je relativno kasno počela da se prilagođava kineskim turistima, kritikuje Arlt. Kinesko turističko tržište već se proširilo svetom.

Autor: Ju Juan / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Dijana Roščić