Kineski kolekcionari proučavaju Nemačku

„Došla sam u Nemačku da bih proširila svoja znanja i poglede na savremenu zapadnu umetnost“, kaže Jon Hua Gao predstavljajući se u aukcijskoj kući „Vila Grizebah“ u Diseldorfu. Ona će tu, zajedno s još desetak drugih kineskih sakupljača umetničkih predmeta, nedelju dana da posećuje muzeje i razgovara s kustosima, umetnicima i nemačkim kolekcionarima. Berlin su već posetili, sada je na red došao grad na Rajni.

Glavno pitanje koje tu kinesku „delegaciju“ interesuje ujedno je i tema radionice na kojoj učestvuju i ono glasi: kako se stvara kolekcija zapadne umetnosti? Učesnici radionice pripadaju kineskoj eliti koja poseduje veliki finansijski potencijal. Gao, recimo, predstavlja pekinško preduzeće LE-VI koje se bavi trgovinom dijamantima. Osim toga, njena firma kupuje i sakuplja umetnine i izlaže ih u svom sopstvenom muzeju.

Obuka iz istorije umetnosti zapadnih zemalja

Tu međunarodnu saradnju podržava i Leoni Špikerman. Njena agencija „Art gejt“, zajedno s Kinezom Lijem Žijaonom iz Pekinga, organizuje intenzivne i brze kurseve za kolekcionare umetničkih predmeta sa istoka o istoriji umetnosti zapada. Prilikom posete Nemačkoj, kineski posetioci dobijaju mogućnost da bolje razumeju, i na taj način nauče više o tim radovima.

„Jozef Bojs, Anselm Kifer i Neo Rauh – to imena koja su i u Kini danas vrlo dobro poznata“, kaže Li Šijao, preduzetnik i profesor na Centralnoj akademiji umetnosti u Pekingu. Ta ustanova nekada je okupljala samo elitne umetnike, podobne kineskim vlastima, ali u međuvremenu se otvorila i sada u njoj postoji i odeljenje za eksperimentalnu umetnost.

Umetnost kao statusni simobol

Među posetiocima iz Kine je i Šang Hong, takođe iz Pekinga. Njegov deda bio je Vu Co-jen, jedan od najuticajnijih slikara klasične kineske moderne. Hong upravlja njegovim nasleđem, a ujedno je, kao i drugi iz grupe, preduzetnik. „Vlasnici preduzeća suočavaju se s dva fenomena: jedan je globalizacija, a drugi je formiranje nove preduzetničke kulture. Oni su menadžeri i kolekcionari umetnina i pitaju se kako mogu da povežu svoj hobi i rad u firmi“, objašnjava Li Žijao.

U decembru ove godine je Vang Žijanlin, jedan od najbogatijih ljudi u Kini, na aukciji u Njujorku kupio je kupio Pikasovo delo „Klod i Paloma“ za 28 miliona dolara. Bila je to najviša cena u istoriji koju je jedan Kinez platio za neko umetničko delo zapadnog porekla. Ta investicija bila je dokaz da Kinezi žele deo umetničkog opusa sa zapada.

Pored toga, Kina je danas, nakon SAD, druga zemlja na svetu po ulaganju novca u kupovinu umetnina. Aktuelna analiza Evropske umetničke fondacije TEFAF pokazuje da je Kina prošle godine na tržištu umetnina potrošila oko 11,5 milijardi dolara. Zbog toga i nemačke aukcijske kuće imaju veliki interes da prodube svoje kontakte s Kinom.

Informacije iz prve ruke

Žu Binfeng želi da, tokom boravka u Nemačkoj, pre svega sazna na koji način Nemci kupuju umetnička djela. „Mi u Kini imamo svoje sopstvene navike na osnovu kojih stvaramo zbirku, pa me interesuje kako to rade Nemci“, kaže Žu. Ono što su do sada već saznali jeste da je veoma važno što više znati o nekom umetniku i njegovoj vrednosti. Isto tako, od nemačkih kolega saznali su i da je prilikom traženja i otkrivanja nekog umetnika potrebno mnogo vremena i strpljenja.