Kina: manje rasta, više dugova, više dilema

Blago, tvrdo ili grubo? Kakvo će biti sletanje kineske privrede posle visokog leta koji je trajao preko dve decenije? To pitanje ne postavljuju samo ekonomski stručnjaci u Kini, već i u čitavom svetu. Kineska privreda je u međuvremenu postala druga u svetu, zato bi jedno takvo grubo sletanje imalo posledice za sveukupnu svetsku privredu. Privredni rast od „6,9 do 7,1 procenta“ koji kinesko vodstvo planira za 2015. godinu, na prvi pogled deluje impresivno, u poređenju sa slabijom dinamikom zapadnih industrujskih zemalja – ali samo na prvi pogled.

Naime, zemlje u razvoju koje kao Kina moraju još mnogo toga da nadoknade, primorane su na više stope privrednog rasta od jedne razvijena industrijske zemlje poput Nemačke, kako bi se obezbedio dovoljan broj radnih mesta i kako bi se osigurao socijalni mir. Kritičnu granicu, ekonomski stručnjaci vide između šest i osam procenata – Kina je dakle u opasnosti da izleti iz tog „koridora stabilnosti.“

Kinesko državno i partijsko rukovodstvo odlučilo se za niži privredni rast i želi reformu domaće privrede. Umesto investiranja u što više fabrika, čiji se proizvodi izvoze u čitav svet, sada bi trebalo ojačati domaću potrošnju. Još ranije je vodstvo u Pekingu uvidelo da „dosadašnji model privrednog rasta“ - koji se sastoji od mnogo štednje i previše investicija i koji je kapitalno intenzivan – nije održiv“, opisije američki ekonomski stručnjak Nuriel Rubini pokušaje šefa države i partije – Si Đinpinga. Ali to naravno nailazi na protivljenja i ne može da se sprovede preko noći: „Predsednik Si verovatno najpre želi da učvrsti svoju političku moć. Pritom deluje protiv interesnih grupa koje su profitirale od starog modela privrednog rasta: državna preduzeća, pokrajinske vlasti, narodna armija i javni sektor, smatra Rubini. Čim Si bude učvrstio svoju poziciju može da počne sprovođenje dalekosežnih reformi.

Čekajući reforme

Zaista, mnoge planirane reforme mogu da sačekaju. Nemačke kompanije pozdravljaju jačanje domaćeg tržišta u Kini, naglašava direktorka Nemačke privredne komore (AHK) u Pekingu, Aleksandra Fos. Pritom je važan način na koji će kinesko vodstvo sprovesti najavljeni reformski program. Tu se pre svega misli na fer pristup tržištu, smanjenje birokratije i vladavinu prava. „Naši članovi generalno podržavaju reformski paket, iako je i nakon godinu dana relativno malo jasnih detalja vezanih za planirane mere“, kaže Fos. Narodni kongres je prilika da se postave prvi impulsi.

Koliko mnogo se kineska privreda razlikuje od drugih velikih nacionalnih privreda, pokazuje osvrt na Nemačku i Sjedinjene Američke Države: u Nemačkoj je udeo investicija u bruto društvenom proizvodu 2013. godine iznosio 17 procenata (u SAD 19 procenata) dok je udeo privatne potrošnje bio oko 60 procenata (oko 70 procenata u SAD). Sa druge strane, u Kini je iste godine udeo investicija u bruto društvenom proizvodu iznosio čak 50 procenata, a privatna potrošnja manje od 35 procenata.

Veći rast – ali kako?

„To što privredu trenutno najviše usporava je tržište nekretnina. Dok se sveukupna ekonomska situacija od kraja septembra nešto poboljšala, broj investicija u nekretnine će ove godine nastaviti da slabi. Smanjiće se i državni izdaci, što će opeteretiti rast domaće privrede”, smatra Mihael Spenser, direktor Nemačke banke za region Azija-Pacifik. Posledica će biti smanjenje kamatnih stopa kineske Centralne banke u martu i maju, predviđao je Spenser krajem februara u razgovoru za televiziju „Bloomberg“. Sa smanjenjem kamatnih stopa u martu bio je u pravu: od 1. marta Cetralna banka je snizila ključnu kamatnu stopu, kako bi pokrenula oslabljenu privredu. Smanjenje kamatnih stopa od 1. marta zvanično se objašnjava rastućim deflatornim pritiskom i padom cena sirovina.

Kineski industrijski sektor u međuvremenu proizvodi višak kapaciteta. Naprimer industrija čelika: još kada su cene čelika na svetskom tržištu bile u padu, u Kini je 2013. godine otvoreno dvadeset novih pogona. Posledica je bila višak proizvoda i dalji pad cena. Tokom samo jedne godine sunovratila se cena šangajskih čeličnih konstrukcija sa 3400 juana (oko 490 evra) u martu 2014. godine, na oko 2400 juana (oko 350 evra) po toni – što je blizu istorijskog minimuma. Krajem novembra Kina je nagomilala oko 110 miliona tona čelika.

Tako ili slično je i sa brodogradilištima ili sa proizvodnjom cementa i aluminijuma, bez obzira što je kineska vlada još početkom 2014. godine stavila na led projekte za izgradnju novih pogona.

Učetvorostručen dug

Prema istraživanju konsultantske firme „McKinsey“ kineski dugovi su se u poslednjih sedam godina učetvorostručili. Autori studije kao razloge navode sivo bankarstvo i prezaduženje regionalnih vlada. Otprilike 50 procenata svih kredita u Kini su se slili u tržište nekretnina, iako sve više novoizgrađenih objekata stoji prazno. Istovremeno je sektor sivog bankarstva koji je u velikoj meri van kontrole, poslednjih godina beležio rast od 30 procenata godišnje, podaci su istraživanja.

Prema mišljenju Nuriela Rubinija postoji nada da će predsednik Si Đinping, poput Deng Sjaopinga, najpre učvrstiti svoju moć i onda početi sa odlučnim sprovođenjem strukturalnih reformi. „Ipak ostaje da se vidi da li će Si svoju moć da iskoristi u dobre svrhe ili samo da bi očuvao stabilnost postojećeg sistema i režima“, dodaje ekonomski stručnjak.

Mihael Spenser iz Nemačke banke podseća da Kina sedi na neverovatnoj gomili deviza, sa kojom može svakog trenutka da interveniše na deviznom tržištu, kao i da je dobro naoružana za druge opasnosti: „Kina je nagomilala rezerve od 3,8 biliona američkih dolara. Ona može deset, dvanaest godina da kupuje dolare ili da ih deset, dvanaest godina prodaje, ako želi.“