Kijev i Moskva moraju sesti za pregovarački sto

„298 ljudi žrtve su konflikta sa kojim nisu imali apsolutno ništa. U međuvremenu se govori o tome da je avion pogodila jedna raketa zemlja-vazduh koju su najverovatnije ispalili proruski separatisti. Možda su putnici i članovi posade žrtve zbunjenosti počinilaca, koji su mislili da se radi o ukrajinskom vojnom avionu, a koji je za njih legitiman vojni cilj. Bili kako bilo, 298 ljudi nisu više među živima, a jedan regionalni konflikt je dobio nove užasavajuće međunarodne dimenzije“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Hajlbroner štime u svemu ovome vidi odlučujuće trenutke. „Ako su separatisti na istoku zaista ispalili tu raketu, onda će vlada u Kijevu dobiti bezuslovnu podršku Zapada. Ako šef Kremlja, Putin ne okrene ploču prete mu nove sankcije i jačanje privredne krize u sopstvenoj zemlji. U slučaju da je raketu ispalila ukrajinska vojska, predsednik Porošenko može da pokupi stvari, a Zapad bi onda mogao da prestane da ulaže napore za integraciju te zemlje“, komentariše Hajlbroner štime.

Oprostiti bez zaboravljanja

„Svet se mora probuditi“, poziva Frankfurter rundšau. „Reakcija Kremlja na tragediju pokazuje još jednom svu besramnost kojom se Putin odnosi prema konfliktu u Ukrajini. Kijev je, kaže on, odgovoran za katastrofu. Jer, normalno je da odgovornost snosi zemlja na čijoj se teritoriji nesreća i dogodila. Tako je govorio predsednik i oprao ruke od krivice. To je nedopustivo. Jer, u stvarnosti je drugačije i Rusija doliva ulje na vatru u neobjavljenom ratu na teritoriji susedne zemlje. Nema nikakve sumnje da Rusija snabdeva ustanike teškim i modernim naoružanjem, kao i mobilnim protivraketnim sistemima. Skoro da sve govori u prilog tome da je raketa zemlja-vazduh u paramparčad razbila malezijski avion“, naglašava Frankfurter rundšau.

„Ako se to i dokaže onda Zapadna alijansa ne bi smela dugo da okleva. Pritisak na Putina mora da se pojača. Izgleda da plemić iz Kremlja ne razume nijedan drugi jezik nego jezik sankcija“, piše Tiringiše landescajtung.

Velt piše kako je tragedija u Ukrajini zapravo apel na zapadne vlade, koje bi mogle da primoraju strane u konfliktu da sednu za pregovarački sto. „Iz evropske istorije znamo da se može pomiriti bez oproštaja, ali i da se može oprostiti bez zaboravljanja“, zaključuje Velt.