Katolička islamizacija?

Pošto su sinoć u Lajpcigu ponovo hiljade građana izašlo na ulice protiv navodne „Islamizacije Zapada“, onda bi im čovek rado pred pod noge bacio najnoviji „izveštaj o migraciji“ nemačke Vlade, pa neka se sapletu. Kad padnu na nos, neka ga zabiju u ovaj debeli spis pun brojki. Naime, zna se da se čitanjem čovek obrazuje.

Baš lepo što na 312 stranica Izveštaja Savezni zavod za migraciju i izbeglice navodi puno brojeva, ali ih ne vrednuje. Dakle, u ovom slučaju ne može pasti optužba da su brojke proizvod „lažljive štampe“ ili neke manipulacije. Brojevi su neumoljivi.

Statistika protiv predrasuda

Poneki broj sigurno pothranjuje klišee koji se neguju na nemačkim ulicama ili u kafanama. Ali drugi podaci mogu da iznenade ostrašćene, mada se ni u kom slučaju ne radi o novom razvoju. Iz koje zemlje dolazi najviše doseljenika u Nemačku? Iz Turske? Sa Kosova? Iz Avganistana? To bi odgovaralo uobičajenim predrasudama. Ali ni blizu! Još od 1996. najveći doseljenički kontigent potiče iz – Poljske. Do sada nije bilo ni traga ni glasa nekoj getoizaciji ili problemima u integraciji te zajednice. Ta činjenica će više obradovati biskupska sedišta nego džamijske odbore, pošto su Poljaci većinom verni katolici koji plaćaju crkveni porez.

Inače, dve trećine doseljenika stiže iz Evrope: Rumunija, Bugarska, Mađarska, Italija, Grčka, Rusija i Španija – upravo tim redosledom, plasirane su iza Poljske. Sve većinski hrišćanske nacije. Istina, statističari svrstavaju i Tursku u Evropu. Ali, upravo je Turska jedna od dve zemlje u koju se iz Nemačke iselilo više ljudi nego što se iz nje doselilo. Dakle, ni traga ni glasa od islamizacije Nemačke.

Činjenica je i ovo: za 430.000 ljudi je veći broj doseljenika od iseljenika. Razlozi su prosti: naglo se povećao broj potražilaca azila, ali i jug Evrope je još uvek u teškoj ekonomskoj krizi. Za razliku od prošlih vremena malo kome je privlačna pomisao na iseljavanje u tople mediteranske krajeve. Baš suprotno, iz tih krajeva u Nemačku pristižu mladi ljudi.

Nemačkoj su doseljenici potrebni

Uprkos tome, niko ne mora da se zabrine da će Nemačka biti suviše gusto naseljena. Doseljenički plus od 430.000 ljudi stoji naspram demografskog minusa od 200.000 – toliko je više umrlih od rođenih. A to znači da je Nemačka sa ovakvom starosnom strukturom stanovništva, upućena na doseljavanje, ako želi da zadrži blagostanje. Najkasnije za deset godina, kada generacija koja je brojna, a sada je preko pedeset godina stara, počne da odlazi u penziju, u Nemačkoj će se pojaviti znatan manjak radne snage.

Nemačka mora da se pripremi za slučaj da južnoevropske zemlje do tada prevaziđu soju krizu. Kriterijumi za dodelu dozvole za boravak i rad ne smeju da budu samo humanitarni razlozi, kao za izbeglice, ili dovođenje članova porodice. Zakon o doseljavanju, koji bi odredio kakve bi kvalifikacije trebalo da poseduju ljudi koji su hitno potrebni Nemačkoj, bio bi pravi korak u obezbeđivanju ekonomske budućnosti zemlje. Onda bi politika morala biti u stanju da odbrani takav koncept pred demonstrantima na nemačkim ulicama.