Katalonci misle ozbiljno

U Škotskoj sve ostaje kako je bilo, mada ništa više neće biti isto. Independisti su izgubili referendumski pokolj, ali su od Londona dobili obećanja o široj autonomiji – onakvoj zapravo kakvu Katalonija već godinama uživa. Stepen samostalnosti ove autonomne španske provincije zaista je veći od onog u Škotskoj: Katalonija ima sopstvenu policiju, rukovodi obrazovnom i zdravstvenom politikom i – zahvaljujući modelu finansiranja uspostavljenom 2009. – od svih regiona dobija najviše sredstava iz državne kase.

Ipak, to nije dovoljno onima koji razvijaju zastave katalonskog separatizma. Katalonija nikad nije bila deo Španije, tvrde, ukazujući na jezičke i kulturne posebnosti te 300 godina u kojima je centralna vlast nasilno držala Katalonce na povocu. Taj ideološki šablon potpaljuje emocije Katalonaca koji su sada – više nego ikad! – spremni da se otisnu u avanturu sa neizvesnim ishodom.

Sud se pita

U Škotskoj je zdrav razum odneo pobedu nad osećanjima. Ali Katalonija nije Škotska, ma koliko mnogi pokušavali da izvuku pouke iz ishoda glasanja na severu Britanskog ostrva. Dok je škotski referendum održan u dogovoru Edinburga i Londona, španski Ustav ne predviđa mogućnost glasanja o nezavisnosti Katalonije. To je glavni adut madridske vlade i njenog premijera Marijana Rahoja u borbi za jedinstvo nacije.

No sada je katalonski premijer Artur Mas najavio referendum – uz podršku pokrajinskog parlamenta, koji je nedavno doneo odgovarajući zakon. Sada su svetla uperena na sud. Rahoj ulaže žalbu protiv zakona, i reč imaju sudije Ustavnog suda. Mada možda to neće biti poslednja reč. Jer ukoliko sudije ocene zakon neustavnim, Mas bi mogao da napravi presedan u novijoj istoriji Španije, da pozove na građansku neposlušnost i održi neku vrstu ilegalnog referenduma. Ako tu mogućnost razvijemo do kraja, katalonska vlada ima sopstvenu policiju koja bi obezbedila referendum od eventualnog uplitanja španske policije.

Pre nego što se desi taj – doduše teško zamislivi – scenario, Mas bi mogao da potegne poslednjeg asa iz rukava: prevremene izbore u Kataloniji! Novi izbori bi mogli da ojačaju borce za nezavisnost i dovedu Kataloniju u jaču pregovaračku poziciju. Pre tog poteza Mas očigledno namerava da puca iz svih oružja prema Madridu, uostalom sa Rahojem već ima neraščišćene račune.

Fiskalni dogovor?

Španski premijer je pre dve godine imao priliku da blokira vetar na kojem jedre katalonski separatisti. Na vrhuncu privredne krize je katalonska vlada tražila razgovore o novom fiskalnom paktu koji bi lokalnoj vladi omogućio da samostalno ubira poreze. Rahoj je prilično grubo odbio. To je za Masa bio znak da sahrani svoju ideju o fiskalnoj autonomiji i da počne kampanju za punu nezavisnost.

Nema sumnje da državna kriza zahteva jasne reči premijera Rahoja. Socijalistička opozicija od njega traži hrabrost i liderstvo. Kako se približava dan najavljenog referenduma (9. novembar) Rahoj za sada vidi samo dve alternative: „Ustav ili haos“. Međutim postoji i mogućnost dogovora koji bi Kataloniji dao poresku samostalnost i to bez promene Ustava. Upravo to traže katalonski preduzetnici koji se plaše raspada Španije i eventualne budućnosti van Evropske unije.

Posledice otcepljenja potpuno su nepredvidive – ne samo za Kataloniju i Španiju, nego i za Evropsku uniju. Što je u Škotskoj propalo, moglo bi da se ostvari u Kataloniji i da onda zahvati druge regione. Evropi, izmučenoj ekonomskom krizom i zastrašenoj mogućnošću nove recesije, sada najmanje treba komadanje.