Karikaturista u izbeglištvu

Izbeglički dom u blizini Frankfurta trenutno je smeštaj i sirijskog karikaturiste Husama Saraha. Najpre je otišao iz svoje domovine, a onda mu je prećeno i u Bahreinu, jer je na karikaturama često ismevao sirijskog vlastodršca Bašara al Asada. „Ko neće da rizikuje, bolje da ne postaje karikaturista. Crtači su u prvoj liniji fronta protiv diktatora“, kaže Sarah. „Jednom su moju porodicu i mene zatvorili u automobil i pokušali da nas zapale.“

Krajem 2002. je ovaj čovek proveo pola godine u zatvoru u Damasku jer se režimu nije svidela jedna njegova karikatura lokalnog političara. „Zatvorili su me u potpuni mrak, bez ikakvog sudskog procesa.“ Husam Sarah se uvek bavio temama neobičnim za svoju sredinu poput borbe protiv korupcije i zalaganja za prava žena. Nakon izbijanja Arapskog proleća njegovi crteži promenili su sadržaj i ton: „Uopšte nacrtati Bašara al Asada bio je ogroman korak. Plašio sam se posledica. Satira je zabavna, ali i opasna“, kaže danas.

Azil ili stipendija

Ljudima poput Saraha ponekad pomaže fondacija Hajnrih Bel, koja stipendira umetnike iz Sirije kako bi makar nekoliko meseci boravili u Nemačkoj bez finansijskih muka. „Ali dovesti sirijskog umetnika ovde je težak posao. Najveći problem je viza“, kaže Zigrun Rekhaus, koji pomaže u projektu. „Naš prvi kriterijum je umetnički kvalitet, ali prednost po pravilu imaju progonjeni umetnici.“

Sirijski slikar Abdul Razak Šabalot je prošlog oktobra na ovaj način stigao u Nemačku. Kao i dva miliona sunarodnika, pre toga je živeo u izbeglištvu u Libanu. „Kao umetnik, moram da slikam da bih preživeo. Pobegao sam iz zemlje da bih mogao da radim“, kaže Šabalot. Njegova aktuelna dela inspirisana su ličnom tragedijom – otac je nestao bez traga, a brat je mučen do smrti jer je u Homsu demonstrirao protiv Asada.

Karikaturista Husam Sarah se takođe nada mogućnosti da radi. Za sada je zvanično „azilant“. U Nemačku je stigao sa regularnom turističkom vizom, a zatim zatražio azil. Deli sudbinu hiljada sunarodnika koji nemaju pravo da se zaposle u Nemačkoj i bez posebne dozvole ne smeju da napuste region u kojem su smešteni. Ipak, optimista je da će mu biti omogućeno da radi i stvara jer „želi da ukaže svetu“ na sirijsku decu i žene koji su „hapšeni, tučeni i otimani“.