„Kanvas“ spreman da pomogne u BiH

„Neophodno je jedinstvo demonstranata, planiranje i organizacija, a treće važno pitanje jeste uspostavljanje nenasilne discipline. Ako te tri stvari budemo videli u bosanskim protestima, može se očekivati da im se priključi veliki broj ljudi, a onda su veće šanse da državni organi poslušaju ono što demonstranti traže“, ocenjuje Srđa Popović, jedan od osnivača pokreta „Otpor“ u Srbiji, a danas direktor Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (Canvas.)

Mada kaže da je jasno da u BiH vlada „ogromno nezadovoljstvo“, Popović naglašava da protesti tamo nisu prešli u pokret i da je to ono što ih može osuditi na neuspeh. On objašnjava da pokreti uvek imaju neku ideju i jasno definisane i ostvarljive ciljeve, odnosno neku vrstu „vizije sutrašnjice“. „Za sada u BiH vidimo seriju skupova koji su geografski prilično razuđeni, u njima učestvuje nekoliko društvenih grupa. Dakle, postoji prostor za društveni protest, nezadovoljstvo je ogromno, ali se još uvek ne može govoriti o pokretu“.

Popović dodaje da nenasilni pokreti imaju daleko veću šansu da budu uspešno okončani, a kao primer navodi „Otpor“ čija je „ideologija“ bila da je nenasilan pokret.

Mogućnost za incidente na velikim protestima smanjuje se, između ostalog, obukom učesnika kako da se ponašaju u tzv .visokorizičnim situacijama i jasnim opredeljenjem pokreta da se distancira od grupa koje su potencijalno nasilne: „U Srbiji su to bili fudbalski navijači. Oni jesu delili naše nezadovoljstvo Miloševićem i pevali mu: 'Spasi Srbiju i ubij se', ali mi smo znali da će navijači na demonstracijama napasti policiju, čime dobijamo reputaciju nasilničkog pokreta. Zato smo ciljano branili policiju od huligana“.

Šanse za incidente se smanjuju i ako se biraju taktike koje su manje rizične. „Kada marširate na policijsku stanicu, mnogo je veća mogućnost za izbijanje incidenta. Ne idete po svaku cenu da zauzmete državnu zgradu koja ima naoružano obezbeđenje“.

Odazvaćemo se pozivu pokreta u BiH

Organizacija Centar za nenasilne akcije i strategije održala je predavanja u 40 zemalja, ali ne i u Bosni i Hercegovini. „Mi radimo po pozivu, a za sada nas niko u BiH nije zvao. Ukoliko je neka grupa u BiH zainteresovana kako ta nauka o političkim pokretima funkcioniše, mi smo uvek spremni da se odazovemo“, kaže Popović.

Komentarišući izjavu visokog predstavnika međunarodne zajednice Valentina Incka, koja je u međuvremenu demantovana, da će, u slučaju da stanje u BiH „eskalira“ biti razmotrena mogućnost slanja trupa Evropske unije, Srđa Popović kaže da se nada da do to toga neće doći i da pretnja stranim trupama „nije naročito produktivna“.

„Dovoljno je bilo stranih trupa na Balkanu. Nauka o nenasilnoj borbi kaže da nije moguće demokratiju implementirati sa strane. Dokaz za to su Avganistan i Irak. Građani BiH su ti koji treba da odluče da je to njihova zemlja, da su to njihove zgrade i da ne treba da ih ruše“.

Govoreći o mogućnosti da nacionalno pitanje u Bosni i Hercegovini spreči širenje pokreta, Popović ponovo naglašava da je ključno da pokreti imaju konkretan cilj i kao dobar primer navodi prošlogodišnje proteste u BiH zbog nerešenog pitanja jedinstvenih matičnih brojeva.

„U BiH je, zbog nefunkcionalne države koja je korumpirana i spora, došlo do smrti jedne bebe, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo i građanske proteste. To su bili mirni i nenasilni protesti i uključili su različite etničke grupe. Opet se pokazuje da, kada protesti imaju jasne zahteve i ciljeve, onda to briše etničke granice“, kaže Popović i dodaje da je za uspeh socijalnog bunta važno da ga političari „ne izmanipulišu“.

„Neophodno je da u BiH postoje zahtevi, kakvi god oni bili, ali ne nešto što će da potpiri etničke sukobe u državi koja ima tužnu istoriju etničkih konflikata“, kaže Popović.

On ne veruje da će se protesti iz BiH proširiti na Srbiju, uprkos predviđanjima da bi njima mogao da bude zahvaćen ceo region: „Novija istorija nas uči da ti protesti imaju veze sa političkom, ekonomskom i socijalnom situacijom u jednoj državi. U Srbiji ima mnogo nezadovoljnih ljudi, postoje lokalni buntovi zbog privatizacija i relativno je visoka stopa nezaposlenosti, ali nemam utisak da postoji ta vrsta gneva koja bi dovela do eskalacije situacije kao u BiH“, zaključuje Srdja Popović.

Autorka: Una Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković