Kancelarkin poraz u lučkom gradu

Na izborima u gradu-pokrajini Hamburgu sve je prošlo očekivano: Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) ostavila je sve rivale daleko iza sebe, ali je sa čak 45,7 odsto glasova ipak upućena da traži koalicionog partnera. Veliki udarac pretrpela je najjača stranka u zemlji, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel koja je u tom lučkom gradu dobila mizernih 15,9 odsto glasova. Osim etabliranih partija Zelenih, Levice i Liberala, u pokrajinskoj skupštini biće i predstavnici Alternative za Nemačku (AfD), evroskeptične populističke stranke koji su sada prvi put ušli u neki pokrajinski parlament na starom zapadu Nemačke. Harizmatični socijaldemokratski gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc (fotografija gore) o koaliciji će najpre razgovarati sa Zelenima, dok sledeći u redu čekaju Liberali.

Veliki uspeh Šolca lokalni Hamburger abendblat komentariše podsećanjem na izborni slogan Bila Klintona iz 1992. godine: It's the economy, stupid – Radi se o ekonomiji, glupane! List piše da gradonačelnik Hamburga, za razliku od partijske centrale njegovih socijaldemokrata, odlično razume šta je najvažnije. Berliner cajtung podseća da je čak i gradska privredna komora indirektno pozvala ljude da glasaju za Šolca – gotovo je neviđeno da bosovi privrede biraju socijaldemokratu. Na istom tragu je i Vestfeliše nahrihten koji se pita da li šef SPD-a Zigmar Gabrijel može ponešto da nauči od Olafa Šolca. „Nesporno je da će značaj Šolca kao potpredsednika stranke nakon ove izborne pobede dalje rasti i na saveznom nivou. Šolc se zalaže za socijal-liberalnu socijaldemokratiju, za privredni ambijent, ali i socijalne kompetencije. Takav kurs redovno nailazi na kritike u sve jačem levom krilu SPD-a.“ Bez obzira na to, Badiše nojeste nahrihten razmatra i mogućnost da Šolc bude sledeći kandidat SPD za kancelara: „Uspeh je seksi“, piše list i dodaje da je Šolcu za rukom pošlo ono što Gabrijel uzaludno pokušava na saveznom nivou – da partiju uvuče u sam centar političkog kontinuuma.

Ugledni Zidojče cajtung bavi se katastrofom konzervativaca na pokrajinskim izborima uopšte. Naime, dok je CDU zajedno sa svojom bavarskom sestrom CSU ubedljivo najjača stranka na saveznom nivou, u pokrajinama je situacija drugačija: SPD ima devet pokrajinskih premijera, Zeleni i Levica po jednog, CSU suvereno drži Bavarsku, dok CDU daje prvog čoveka u tek četiri pokrajine. „Razlozi za poraze CDU su brojni i ne mogu se lako otkloniti“, piše Zidojče. „Merkelova je kancelarka skoro deset godina. Normalno je onda da snaga čitave partije kopni u pojedinim pokrajinama. Građani imaju istančan osećaj za balans moći u jednoj saveznoj državi. Od toga su patili i prethodnici Angele Merkel u kancelarskoj fotelji. Kancelarka je garant uspeha CDU na saveznom nivou. U pokrajinama se za to plaća visoka cena. Mnogi više ne znaju za šta se CDU uopšte zalaže. Ko hoće da postane pokrajinski premijer treba da ima strast i jasna ubeđenja. Merkelin CDU ne kipi ni od jednog ni od drugog.“

Politička realnost demohrišćana raspala se u dva različita sveta, piše Štutgarter cajtung: „Kredit koji Merkelova ima kod građana ne da se unovčiti ukoliko ona sama nije na izbornoj listi. Nije se razvila generacija mlađih sposobnih konzervativaca obasjanih uspehom kancelarke.“ Većina komentatora drži da je Merkelova i sama kriva za tako nepovoljan razvoj u svojoj partiji. Tako Tririšer folksfrojnd piše: „Modernizacija partijskih tema koju zagovara Angela Merkel samo je mrtvo slovo na papiru. Ona nije potkrepljena strukturom i personalom – između ostalog i zato što to nije dozvolila šefica partije. Zato su porazi u Hamburgu i drugim velikim gradovima ujedno i njeni porazi.“