Kanabis za svakoga?

Nekontrolisano mljackanje, pljuvanje, trzanje ramenimaa i stalno klimanje glavom - godinama je Lars Šeiman imao problema. Bilo mu je sedam godina, kada su lekari kod njega dijagnostifikovali tzv Turetov sindrom. "Došlo je do tačke kada sam udarao glavom u zid", kaže ovaj 44-godišnjak. Jaki lekovi su dugo bili njegov stalni pratilac – džoint na zabavi je doneo prekretnicu. "Nakon deset minuta sam primetio da su tikovi postali manji."

U to vreme je imao 22 godine. Od tada redovno puši travu. Kanabis je za njega lek, a on se bori za svoje pravo na taj "medikament". On je u Nemačkoj bio prvi pacijent koji je dobio pravo da se leči kanabisom i već šest godina može da ga kupuje u apoteci. Paketić od pet grama košta 75 evra. Od toga on sebi zavije oko 20 džointova dnevno. Drugi lekovi mu više nisu potrebni. Sve plaća sam. "Ja zapravo radim gotovo isključivo za svoje lekove", kaže on.

Misterija kanabis

Kanabis se u Nemačkoj najviše konzumira od svih nelegalnih droga. Uživanje u džointu, tokom slobodnog vremena opušta, pa naučnici sada veoma precizno ispituju supstancu i njen efekat. Kanabis se sastoji uglavnom od tetrahidrokanabinola (THC) i kanabidiola (CBD), ali i oko 600 drugih supstanci - njihova interakcija i dalje nije poznata. THC stimuliše psihu, CBD značajno manje…

Do sada su pozitivni efekti kanabisa dokazani uglavnom kod hroničnih bolova. Lekar Franjo Grotenhermen je autor knjige "Konoplja kao lek" i u svojim tretmanima koristi kanabis: "Spektar je veoma veliki". U svojoj ordinaciji on sa kanabisom leči mučninu i gubitak apetita kod pacijenata obolelih od raka, HIV-a ili hepatitisa C. Kanabis koristi i kod bolesti kao što su multipla skleroza, ili Touretov sindrom. U SAD, kanabisom se već godinama tretiraju post-traumatski stresni poremećaji kod ratnih veterana.

Malo dokaza-zavisni pacijenti?

Protivnici kanabisa prvenstveno ukazuju na veoma malobrojne studije, koje dokazuju pozitivan efekat i neškodljivost kanabisa. Dovoljno podataka ima za slučajeve spastičara, bolova, gubitka apetita i povraćanja. „Malo toga drugog je dokazano“, kaže Franjo Grotenhermen.

Kao registrovani lekar on može propisati kanabis kapi ili THC-CBD sprej. Ako pacijenti žele da puše supstancu, moraju da prođu kroz prilično dug proces provere. U Nemačkoj, za sada, skoro 400 ljudi ima pravo da svoju travu dobiju u apoteci.

Predsednik nemačke Zajednice za borbu protiv bolova, Mihael Šefer smatra da je prilikom terapijske upotrebe kanabisa, rizik od zavisnosti relativno nizak, kada se uzima u veoma dugom vremenskom periodu. U intervjuu za "Ärzte Zeitung" on upozorava od upotrebe kanabisa kod mladih i adolescenata. Ovde treba biti veoma oprezan, "jer tu zaista mogu da se pojave psihološke reakcije kao što su poremećaji ličnosti." Međutim, većina pacijenata su u značajno poodmaklom dobu, kaže Šefer.