Kameronovo skretanje udesno

Mesecima uoči izbora, politički analitičari govorili su da je u Velikoj Britaniji došao kraj politici koju vode samo dve stranke. Međutim, izbori 7. maja imali su rezulat koji niko nije očekivao. Konzervativci su osvojili većinu. Njihova prednost u Donjem domu parlamenta jeste tesna, ali oni ipak imaju 331 od 650 poslaničkih mesta. To ne menja činjenicu da su konzervativci po prvi put nakon 20 godina jasno pobedili na izborima.

Čini se da Dejvid Kameron želi da iskoristi takvo stanje kako bi sproveo bitne promene. On želi da smanji socijalne izdatke države, da ograniči kompetencije državnih vlasti i iznova definiše odnose Velike Britanije i Evropske unije.

Pri tom bi to moglo da bude teško jer on iza ima podrška mršave većine svojih poslanika. Verovatno će Kameron zbog toga morati da „skrene udesno“ u svom političkom delovanju. Nakon što je proteklih pet godina bio prinuđen da pravi kompromise sa koalicionim partnerom, Kameron se nada da će sada za sebe pridobiti i one poslanike iz sopstvene stranke koji su time bili nezadovoljni i koji su bili gurnuti na marginu.

Nova vlada je u funkciji tek nedelju dana, ali već je iznela čitav niz predloga koje su do sada blokirali dosadašnji koalicioni partneri – liberali. Konzervativci tako žele da obore važeću Konvenciju o ljudskim pravima i proglase sopstvenu, britansku konvenciju o osnovnim pravima građana. Pravnici smatraju da će u sprovođenju tih namera imati problema. Naime, Konvencija o ljudskim pravima ugrađena je u sporazum kojim je 1998. godine okončan konflikt u Severnoj Irskoj.

Ograničenje građanskih prava i socijalnih izdataka

Nova vlada želi da dâ veća ovlaštenja policiji prilikom kontrole interneta. To su do sada liberali uvek blokirali. Konzervativci žele da omoguće poslanicima iz Engleske da imaju pravo veta na sve zakone koji se odnose na Englesku, dakle ne na čitavu Veliku Britaniju.

„Biće zanimljivo videti da li će torijevci održati obećanje o smanjenju poreza“, kaže Ed Reni, predsedavajući trusta mozgova ResPublica. „Sada nemaju više izgovor da im tu nameru blokiraju liberali. Oni su mnogo toga obećali, ali mnogo toga zavisi i od toga u kom obimu će doći do rasta privrede. Predstoje ozbiljni rezovi socijalnih izdataka države.“

Konzervativci koji su u prethodnom periodu bili gurnuti na marginu i među kojima ima onih koji su protiv Kameronovih planova za modernizaciju, u ovoj vladi sa tesnom većinom imaju mnogo više uticaja nego pre. To bi moglo da otvori stare sporove unutar stranke. Da bi smirio strasti, Kameron bi mogao da ponovo na glasanje stavi Zakon o zabrani tradicionalnog lova na lisice, koji je na snazi već nekoliko godina.

Novi pregovori o statusu unutar EU

Centralni deo planova konzervativne vlade jeste održavanje referenduma o članstvu Velike Britanije u Evropskoj uniji. To je stvar za koju se već godinama zalažu baš oni konzervativci koji su proteklih godina bili „gurnuti u zadnje klupe parlamenta“. Kameron lično, zalaže se za ostanak u EU. Međutim, ako većina Britanaca misli suprotno, onda i premijer mora da reaguje. „Stranka koja traži izlazak iz Evropske unije – UKIP, osvojila je samo jedno mesto u parlamentu, tako da će njeni zahtevi biti tiši“, kaže Dankan O'Liri, direktor instituta Demos. „Konzervativci 'iz zadnjih klupa' ipak će imati bitan uticaj. Vladi su za opstanak potrebni i njihovi glasovi.“

Kameron bi, umesto napuštanja Evropske unije, radije pregovarao o novom statusu svoje zemlje unutar te organizacije. On se nada da će „evroskeptike“ držati pod kontrolom ukoliko za Veliku Britaniju isposluje da može da odstupi od nekih pravila koja vladaju unutar Unije. To je, međutim, ogroman izazov.

„Nova Evropska komisija prepoznala je potrebu da se region napravi konkurentnijim na međunarodnom tržištu i spremna je da ukloni određene prepreke“, kaže Ali Renison, predsedavajuća Odeljenjem za EU i trgovinsku politiku unutar lobističke organizacije koja se zove „Institut direktora“.

„Drugi Kameronovi ciljevi su sporni – na primer, da se ukine obaveza zemalja-članica da se usvajanjem raznih propisa sve više zbližavaju. Promene evropskih ugovora veoma su teške teme, jer se promene usvajaju održavanjem referenduma unutar pojedinih zemalja-članica. U Briselu i u drugim evropskim centrima prevladava stav da je najveći problem – stabilnost unutar evrozone. Kameron stoga mora da pronađe pravi balans unutar sopstvene stranke kada je reč o stranačkim pozicijama i očekivanjima od pregovora sa EU.“

Ustupci Škotskoj

Još jedna od tema kojom Kameron mora da se pozabavi unutar parlamenta jeste jedinstvo same Velike Britanije. Nakon što su se Škoti na referendumu protekle godine izjasnili protiv otcjepljenja, Škotska nacionalna partija (SNP) osvojila je skoro sva poslanička mesta u svojim izbornim jedinicama. Nakon tog uspjeha SNP, Kameron se založio za zbližavanje pojedinih delova Ujedinjenog Kraljevstva.

„U okviru snažne federacije, Škotska će dobiti nazad neke o svojih nadležnosti“, tvrdi O'Liri. „U to se ubrajaju i odluke o povećanju ili smanjenju poreza. Ipak, neizvesno je da li će to biti dovoljno da se Britanija na duže staze održi zajedno. Kratkoročno gledano, novi referendum o otcepljenju Škotske preti samo ako se Velika Britanija odluči da istupi iz Evropske unije.“

Posmatrači veruju da bi novi referendum mogao da bude zakazan ukoliko SNP trijumfuje na narednim regionalnim izborima u Škotskoj. Većini Škotlanđana je prihvatljiva tzv. opcija devo-maks po kojoj bi u Velikoj Britaniji bila sprovedena maksimalna decentralizacija.

„Biće zanimljivo posmatrati kako će se razvijati debata unutar same konzervativne stranke. U njenim redovima ima onih koji su protiv decentralizacije. Takvih ima i u redovima laburista, pa i unutar škotske SNP“, kaže Reni i dodaje: „Verovatno je devo-maks koncept koji ipak ima najveće šanse da održi Veliku Britaniju kao celinu.“