Kameron će moći da vlada sam

Ni u jednoj drugi državi Zapada izborna noć nije tako duga kao u Velikoj Britaniji. Glasovi su prebrojavani i proveravani dvanaest sati – i to ručno. O tome da li će konzervativci imati apsolutnu većinu odlučivalo je par stotina glasova. Napeto je bilo još pre izborne noći, jer su istraživanja javnog mnjenja uoči izbora predskazivali pobedu opozicione Laburističke partije. Ali kako je odmicalo prebrojavanje glasova i kada su izneti prvi podaci o izlaznosti, tesna pobeda konzervativaca postajala je sve očiglednija. Iako se i tada spekulisalo o svim kombinacijama i mogućim koalicijama, sve je to sada palo u vodu. Kako je moguće da su izborne prognoze bile pogrešne, pitanje je na koje mnogi žele da čuju odgovor. Ono što se svakako zna jeste da je izborni rezultate u svakom slučaju promenio politički pejzaž Velike Britanije.

Pobednik na izborima: Dejvid Kameron

Neočekivani pobednik izbora jeste Dejvid Kameron. Konzervativnom premijeru pošlo je za rukom ono što njegovim prethodnicima nije: značajno je politički ojačao i njegova stranka može da računa sa većim brojem poslaničkim mandata nego do sada. Konzervativci su, uostalom, profitirali i od kolapsa doskorašnjeg liberalno-demokratskog partnera. Kameronovi konzervativci su prošli bolje nego što se očekivalo. Čak i u izbornim jedinicama gde je većina bila diskutabilna, bila je dovoljna i mala izlaznost birača za njihovu prednost.

Rano jutros, premijer Kameron je na svom Tviter-profilu objavio fotografiju na kojoj sa velikim uzbuđenjem grli svoju takođe radosnu suprugu. Neposredno nakon toga, trijumf konzervativaca na izborima bio je potpuno izvestan. Pred svojim biračima, Kameron je rekao: „Ovo je najslađa pobeda!“ Radost je utoliko veća što pobeda nije bila očekivana. U svojoj prvoj izjavi nakon pobede, britanski premijer poručio je da će nastaviti sa reformama, započetim u prethodnom mandatu, koje bi trebalo da omoguće stabilnost privrede, otvaranje novih radnih mesta i održiva izdvajanja za penzije. Kameron je, pored ostalog, podvukao da želi da približi i ujedini naciju, što će sasvim izvesno biti njegov najteži zadatak, s obzirom na najavljeni referendum o istupanju iz članstva iz Evropske unije.

Škotski lav ne da se primiriti

Pogled na političku kartu Velike Britanije nakon izbora ukazuje na dve različite zemlje: Škotska na severu, pod kontrolom je škotske Nacionalne partije (SNP). To nije obično pobeda, već trijumf, posebno za šeficu stranke Nikolu Staržen, koja je tokom izborne kampanje iskazala političku borbenost, uverljivost i istrajnost, ali srdačnost. Simpatije je osvojila i u drugim delovima zemlje, ali je u Škotskoj osvojila srca najvećeg broja birača. Sa njom na čelu stranke, škotski nacionalisti osvojili su skoro sva mesta u parlamentu.

SNP je zadao težak udarac Laburističkoj partiji u Škotskoj, što daje posebnu težinu izbornom porazu laburista. Pri tom, Staržen više ne insistira na referendumu o odvajanju Škotske. Doduše, ona će morati da se zapita koliko nezavisnosti od Londona njena stranka može da podnese. Da li se Velika Britanija okreće federalnom modelu, nalik onom u Nemačkoj? Stražen će takođe morati da razmisli o tome da li je neka skupa izborna obećanja zaista moguće i sprovesti u delo. Šta god da budu njeni naredni koraci, zemlja će biti podeljena, a borba za jedinstvo Ujedinjenog Kraljevstva i pravedniju raspodelu novca već je „isprogramirana“.

Katastrofa za laburiste

Iako je sebe već video kao novog britanskog premijera, šef laburista Ed Miliband morao je da se povuče. Bila to noć strave za njegovu stranku. Miliband je bio uveren da će se useliti u Dauning strit, ali, umesto toga, morao je da se suoči sa politički posledicama i preuzme odgovornost za katastrofalan poraz na izborima. Strategija tokom izborne kampanje zasnovana na napadima na bogate i udvaranju levici, najudaljenijem krilu „novih laburista“, kao argumentima karakterističnim za politiku centra, nije urodila plodom. Laburisti tako loš izborni rezultat nisu imali još od poslednjeg laburističkog premijera Gordona Brauna.

Crvena zastava vijori se samo još u Londonu. U drugim izbornim jedinicama, među istaknutim žrtvama pogrešne politike je i Ed Bols, ministar finansija i bliski saradnik Milibanda, koji je za samo nekoliko stotina glasova izgubio poslaničkog mesto. Bold koji je važio za najprepoznatljivije lice laburista, a pretvorio se u najveću žrtva propale izborne strategije. Izgubio je jer je jedan broj birača prešao u redove desničara stranke UKIP. Glasovi mnogih građana, koji su podržavali laburiste, rasuli su se i podelili na više političkih tabora – SNP, konzervativce, UKIP.

Dosadašnjem šefu stranke Milibandu nije preostalo ništa drugo nego da podnese ostavku. Dva su razloga za neizbežno povlačenje: prvo, birače nije uspeo da uveri da je pravi kandidat za premijera i drugo: poveo je stranku u pogrešnom pravcu. Laburisti će morati da počnu ispočetka, da imenuju novo rukovodstvo i osmisle nov politički program.

Šačica liberala i razočaranje u desnici

Za liberale, malog koalicionog partnera konzervativaca, angažovanje u radu vlade poslednjih godina, pretvorilo se u potpunu katastrofu. Oni su izgubili gotovo sva poslanička mesta. U Škotskoj i drugim delovima zemlje, njihov politički kadar gotovo da je izbrisan. Među gubitnicima je i dosadašnji ministar privrede Vins Kejbl. Šef stranke Nik Kleg nije uspeo da sačuva profil liberala i zadrži podršku birača. Politički zagrljaj sa konzervativcima pokazao se kao političko samoubistvo. Okolnosti podsećaju na krah slobodnih demokrata (FPD) u Nemačkoj, nakon poslednjih parlamentarnih izbora.

Većinski izborni sistem do sada je populiste iz redova UKIP-a držao podalje od parlamenta. Ali evroskeptici i dalje imaju podršku 13 odsto birača u zemlji. Ipak, ni oštro kritikovanje imigracione politike nije pomoglo. Sudbina harizmatičnog i uverljivog retoričara Najdžela Feridža je, nakon poslednjih izbora, zapečaćena. Ovoga puta nije mu pošlo za rukom da osvoji čak nijedno mesta u Donjem domu parlamenta. Ne samo da su izborna očekivanja propala, već je i uticaj Feridžove stranke sveden na minimum. UKIP stoga ostaje u senci političke moći u Vestminsteru i pitanje je da li će preživeti poraz. Čini se da je njihov politički vrhunac – prošao.