Kameron protiv desnice i spuštenih pantalona

Ogroman naslov „Torijevska kriza“ u britanskim desno-orijentisanim dnevnim novinama Telegraf definitivno nije doprinela kreiranju atmosfere u kojoj je Dejvid Kameron želeo da počne konferenciju Konzervativne partije u Birmingemu prošle nedelju. Konferencija završena u sredu bila je poslednja konferencija konzervativaca pred nacionalne izbore koji će se održati u maju sledeće godine.

„To nije idealan start“, priznao je Kameron. Njegova vladajuća stranka nedavno se suočila s prebegom poslanika Marka Reklesa u redove britanske desničarske Stranke nezavisnosti (UKIP). Ali on nije usamljen slučaj. U avgustu je još jedan poslanik konzervativaca – Daglas Karsvel – napustio Kameronovu partiju zbog isuviše blagog stava prema Evropskoj uniji i prešao u UKIP, dok je Bruks Njumark podneo ostavku na poslaničko mesto nakon što je uhvaćen u slanju svojih eksplicitnih fotografija mladoj aktivistkinji za koju se kasnije ispostavilo da je novinarka.

EU i imigracija

Kad je napuštao konzervativce 28. avgusta, Karsvel se žalio da njegovoj stranci dobrobit nacije više nije na prvom mestu, već da je njihov glavni interes da „ne menjaju stvari“, što među torijevcima stvara utisak da partija postaje previše umerena. Jedno od spornih pitanja je i Evropska unija. Kameron je jasno rekao da će, ukoliko ponovo bude izabran, raspisati referendum o tome da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane u EU ili ne, ali je takođe jasno istakao da veruje da je u interesu Britanije da ostane deo evropske zajednice. U intervjuu za Bi-Bi-Si, Kameron je ponovio da je za Britaniju najbolje da „traži i izdejstvuje reforme i izglasa ostanak u takvoj reformisanoj EU“.

Za razliku od sve glasnijih evroskeptika u ovoj partiji, Kameron je ubeđen da reforme mogu biti ostvarene. Novi predsednik Evropskog saveta Donald Tusk svakako je već zauzeo mekši stav prema Britaniji. „Evropska unija, ali i ja lično, sigurno ćemo razmatrati pitanja koja dolaze iz Britanije“, rekao je on krajem avgusta. EU je britanskom konzervativcu Džonatanu Hilu poverila funkciju komesara za finansijske usluge, što se takođe smatra ustupkom Britaniji.

Kameron je u nedelju istakao da će „imigracija apsolutno biti u središtu njegove strategije za pregovore s EU“. On insistira da se novim članicama EU ne omogući bezvizni ulazak u Britaniju dok god njihove ekonomije ne budu na približnom nivou kao britanska. A državljani EU koji žive u Britaniji bi takođe trebalo da budu lišeni profita koji šalju svojim porodicama u matičnoj zemlji.

Ili u školu ili na posao

Socijalna politika i javna potrošnja su vruće teme za torijevce koji se ponose svojim „dugoročnim ekonomskim planom“ da smanje budžetski deficit i otvore više radnih mesta. Oni žele da finansiraju nova pripravnička mesta za mlade od 18 do 21 godine starosti, kako bi sprečili da oni iz škole pređu direktno na teret države. „Trebalo bi ili da učite ili da zarađujete“, rekao je Kameron za Bi-Bi-Si.

Mere štednje konzervativne Vlade postale su poslednjih godina njen zaštitni znak. Dok se ekonomija Britanije značajno i neočekivano brzo oporavila i nezaposlenost pala preko šest odsto, budžetski deficit tvrdoglavo stoji na visokom procentu. Britanska vlada kaže da je cilj da u narednoj fiskalnoj godini smanji zaduživanje za deset odsto kako bi smanjila budžetski deficit na 5,5 s oko 6,5 odsto BDP-a.

Kritičari, poput međunarodno priznatog Pola Krugmana, odavno tvrde da štednje ne moraju nužno dovesti do povećanog rasta. U kolumni za Njujork Tajms prošlog decembra Krugman je britanskog ministra finansija Džordža Ozborna nazvao „najdrskijim primerom“ nekoga ko ekonomski napredak pripisuje merama štednje.

Nova ovlašćenja za Škotsku

Kameron se nada da činjenica da je Škotska 18. septembra izglasala ostanak u UK takođe ide u njegovu korist. U govoru nakon referenduma on je obećao da će Škotska imati više ovlašćenja u pogledu odlučivanja o porezu, potrošnji i socijalnom programu. Ali je pomenuo i planove o prenosu pojedinih ovlašćenja na Englesku, delom kako bi doskočio UKIP-u, a delom kako bi umirio nezadovoljne poslanike u svojoj partiji.

Engleska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva u kojem nije bilo nikakvih prenosa ovlašćenja. Dva dana pre nego što je Škotska na referendumu rekla „ne“ odvajanju, tri najveće britanske parije – konzervativci, laburisti i liberali – saglasili su se da Edinburgu dodele nova ovlašćenja u vezi s porezima, socijalnom politikom i potrošnjom, ali i u vezi s kontroverznim sporazumom kojim Škotska dobija daleko više budžetskog novca po glavi stanovnika nego ostatak Britanije, što je dovelo do toga da poslanici traže i više ovlašćenja za Englesku.