Kako žive studenti u Nemačkoj?

Počeo je novi semestar u Nemačkoj, a studentski smeštaji su krcati ljudima. To je nateralo studente da budu kreativniji kada traže mesto gde će stanovati. Minhen i Frankfurt su najskuplji gradovi za studente: soba u bavarskoj prestonici košta u proseku 493 evra mesečno, a u Frankfurtu oko 421 evro.

Oko 27 odsto svih studenata i dalje živi sa svojim roditeljima. Ovo ne samo da smanjuje troškove, već je i prigodno: veš je opran, a frižider pun. Međutim, ova udobnost dolazi sa cenom: kod kuće sa mamom i tatom, vi ste i dalje njihovo dete i morate da se pridržavate njihovih pravila.

Brucoši često padnu u očajanje kada saznaju da su primljeni na univerzitete u Minhenu, Kelnu ili Frankfurtu. Pronaći tamo smeštaj koji mogu da priušte zvuči dovoljno teško kao i izvlačenje sedmice na lotou. Zbog toga mnogi mladi ljudi bukvalno postaju beskućnici na početku semestra. Ponekad se jedino rešenje pronalazi u improvizovanim spavaonicama po salama za fizičko u okviru studentskih domova.

Samo nekih 12 odsto svih studenata u Nemačkoj dobije sobu u studentskom domu. U novijim domovima, sobe moraju da imaju 17 kvadratnih metara, dok su po starijim manje prostrane. Jednokrevetni apartmani su retki, a obično troje ili četvoro studenata žive zajedno. Prosečna stanarina u domovima u Kelnu je oko 230 evra mesečno.

Kontejneri za smeštaj studenata postoje još od osamdesetih, kada je situacija na tržištu nekretnina bila slična kao danas – tesna. Nekada se mislilo da su oni samo hitno sklonište i privremeno rešenje. Sobe imaju od 15 do 17 kvadratnih metara. U Minhenu se trenutno kontejneri ne koriste, ali obzirom na nedostatak smeštaja, uskoro bi mogli da dobiju nove stanovnike.

Ovo se zove inovativni način života: selo “O2” je studentsko naselje u Minhenu, koje čini 7 kocki. Sa sobama veličine 6,8 kvadratnih metara, ovaj smeštaj je još manji od zvanično propisanog minimuma veličine sobe za bebu. Pa, ipak, ovi kontejneri se koriste kao kupaonice, kuhinje, dnevne sobe ili prenoćišta. Ovaj smeštaj je relativno jeftin – košta oko 150 evra mesečno.

Domovi ne moraju uvek da izgledaju kao betonski blokovi ili uniformisane zgrade. Studentska unija iz Getingena je 1983. godine renovirala ove stare poludrvene kuće uz relativno nizak trošak. Na slici su prvi stanovnici koji su jedva čekali da se usele. Ove živopisne kuće su i dalje veoma tražene među studentima koji studiraju u ovom gradu.

Tijana, studentkinja iz Srbije, je dobila mesto u staroj zgradi nalik na kasarnu u Bonu. Jedva 10 kvadratnih metara sobe ona može da nazove svojim. Kupatila i toaleti su deljeni, a stanovnici dele i kuhinju, gde imaju raspored ko kada kuva. Postoji i poseban studentski servis za pridošlice iz inostranstva koji studenti mogu da kontaktiraju za sve svoje potrebe i brige.

Sara iznajmljuje sobu kod penzionerke Klare First. Dogovor je jednostavan: Sara dobija sobu, a zauzvrat pomaže oko održavanja kuće i bašte, pere sudove ili kupuje namirnice. Organizacija “Živeti da bi se pomoglo” spaja studente i penzionere još od 1992. godine.

Kada se stare fabrike, bolnice ili škole isprazne, vlasnici se plaše da će ove zgrade biti uništene. Od 2010. godine, studenti mogu da prijave da ih čuvaju. Prostora ima dovoljno, ali studenti moraju da prijavljuju nanete štete i da drže nepoznate podalje od zgrade. Pravila za ove stanare su veoma stroga: nema pušenja, kućnih ljubimaca, niti žurki sa više od desetoro ljudi.

Od prošle godine, 27 studenata iz osam zemalja živi u praznom manastiru u Ulmu. Za strance koji nemaju novca za stanarinu, ova crkva nudi 10 soba besplatno. Tamnija strana ove priče je u tome što su ugovori o stanovanju ograničeni, pošto crkva još uvek nije odlučila šta će da uradi sa bivšim manastirom u budućnosti.

Nekoliko šrafova ovde i nekoliko udaraca čekićem tamo – i novi stan je spreman! Ova kompjuterska grafika pokazuje viziju kompanije Inter Ikea o budućnosti stanovanja. Postoje i planovi da se ovakvi studentski domovi izgrade u Nemačkoj, ali oni su i dalje rezervisani za budućnost.