Kako se zaštiti od ebole?

Zaštitna odeća za medicinsko osoblje od presudnog je značaja u borbi protiv ebole. Materijal odeće mora biti nepropustljiv, odelo mora kompletno da pokriva osobu koja ga nosi. Međutim, samo odelo nije garancija da do infekcije neće doći – važno je slediti određena pravila.

Ispravno oblačenje zaštitne odeće mora da se nauči. Za svaku akciju se koriste neotpakovana odela, pa prilikom oblačenja ne postoji mogućnost zaraze - pomoć može da pruži i nezaštićeno lice, kao ovde na slici, prilkom vežbe na klinici u Diseldorfu.

Odeljenje za karantin je potpuno izolovano od spoljnog sveta: vazduh se filtrira, odvojena je i kanalizacija. Zaštitna odela koja se nose na klinici, uvek su pod povećanim pritiskom. Mere koje se preduzimaju su strožije nego što je neophodno - jer ebola se pronosi preko kontaminiranih predmeta, ali ne i preko vazduha.

Posle rada sa zaraženim pacijetnom osoblje prolazi kroz tunel za dekontaminaciju u kojem se zaštitno odelo tušira sa sredstvom za dezinfekciju. Tek posle te procedure, može se pažljivo početi sa skidanejm odela.

Krajnje oprezno i pažljivo treba se osloboditi zaštitnog odela u koje su ugrađene zaštitne rukavice - tako da osoba koja pomaže u skidanju nema direktan kontakt sa odelom. Nošena zaštitna odeća se odmah sklanja u specijalne kontejnere i potom spaljuje.

Uprkos visokim standardima zaštite, u Španiji i SAD se troje ljudi zarazilo u bolnici, na radnom mestu. Za sada je nejasno kako je došlo do infekcije. I privatno okruženje obolelih je potom izolovano i dekontaminirano. (na slici Teksas)

Medicinsko osoblje u regionu u kojem je izbila epidemija u međuvremenu takođe ima zaštitnu odeću, ali ona delom ne odgovara standardima.

I prilikom sahrane mrtvih je potreban krajnji oprez. Mnogo ljudi se inficiralo zbog običaja u Zapadnoj Africi da članovi porodice kupaju mrtvog pre sahrane.

Ebola je pogodila siromašne zemlje. U Liberiji (na slici) u nedostatku bolnica, pacijente zbrinjavaju u šatorima. Međutim, možda bi se i bogate zemlje, kao Nemačka, brzo našle na granici svojih mogućnsoti u slučaju takve jedne epidemije. U celoj zemlji ima samo 50 kreveta u karantinima.

Kontaminirana odela se u Africi delom samo izlažu suncu i posle ponovo upotrebljavaju. Mnogo efikasnije je kada se odela - kao ovde u Gvineji - odmah posle upotrebe spaljuju. Međutim, probem je novac. Zaštitna odeća košta od 30 do 200 evra.

U borbi protiv širenja ebole van centra zaraze, na nekim aerodromima je uvedena kontrola temeperature putnika. Međutim, ta metoda ne pruža apsolutnu sigurnost. Ebola se prenosi tek kada zaraženi pokazuje simptome, ali inkubacija traje i do 21 dan.