Kako primiti sve te izbeglice?

Da je reč o velikom broju ljudi koji preko Sredozemlja, u čamcima i brodićima, pokušavaju da stignu do Evrope, u tome se u potpunosti slažu i Evropska unija i UNHCR. S obzirom na rekordnu brojku od oko 207.000 osoba koje su na taj način pokušale da pobegnu iz svojih domovina, i da ih je oko 3.400 na tom putu izgubilo život, Evropska unija sasvim otvoreno navodi da je zaista reč o katastrofi.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, na poslednjem susretu ministara unutrašnjih poslova Unije, izjavio je, kao i mnoge njegove kolege, da takva situacija mora da se promeni. „Ne želimo da ljudi umiru na putu, bilo u pustinji, bilo na Sredozemnom moru. To se, naime, trenutno događa. I ne želimo da pri tom na njihovom bekstvu zarađuju kriminalci“, rekao je De Mezijer. Prema procenama, samo ove godine šverceri su na ljudima na Sredozemlju zaradili između četiri i pet miliona evra. „Na kraju, bilo bi ispravno kada bismo stvorili sasvim legalne puteve do Evrope, a ne da samo pokušavamo da zatvorimo one ilegalne“, rekao je nemački ministar.

Primiti veći broj ljudi iz Sirije?

Analiza situacije je, dakle, vrlo jasna. Ali šta se može učiniti? Oko tog pitanja države Evropske unije diskutuju već mnogo godina. U osnovi se uvek radi o pitanju: na koji način raspodeliti imigrante? U međuvremenu je snazi takozvani Dablinski sporazum III, prema kojem bi izbeglicu trebalo da primi ona zemlja EU na čiju teritoriju je ta osoba prvo stigla. Budući da većina dolazi preko Sredozemlja, te zemlje su Italija i Grčka. Ali one su preoterećene. Pet zemalja Evropske unije među njima i Nemačka, navode međutim da su one te koje, u poređenju s brojem stanovnika, primaju najveći broj izbeglih. Inače, kada u EU govore o imigrantima, oni misle na dve različite kategorije: prvu grupu čine kontingenti izbeglica, prvenstveno iz Sirije, koje UNHCR bira i šalje u EU, a u drugoj grupi se nalaze podnosioci zahteva za azila koji u Evropu dolaze legalnim ili ilegalnim putevima.

Zemlje EU žele da sveukupno i privremeno prime oko 30.000 tih prvih izbeglica i to iz Sirije, ali njihovo raspoređivanje po 28 zemalja EU veoma je različito. Istočnoevropske zemlje na primer, ne primaju gotovo nikog. I zemlje južne Evrope, kao što su Španija i Portugalija takođe oklevaju. „Tokom poslednje konferencije ministara unutrašnjih poslova EU, niko nije glasno vikao da želi da primi te ljude“, izjavio je nedavno jedan diplomata EU. Poređenja radi, Turska je do sada primila gotovo milion izbeglica iz susedne Sirije.

Raspoređivanje po čvrstim pravilima

Zbog toga, kako je najavio nadležni komesar Evropske unije Dimitris Avramopulos, Evropska komisija namerava da izbeglice raspodeli prema čvrstom ključu, u zavisnosti od broja stanovnika neke zemlje EU i njene ekonomske snage. „Ne mogu zemlje koje primaju najveći broj kontingentskih izbeglica ujedno dobijaju i najveći broj podnosilaca azila. Mi zato želimo da uskoro pokrenemo jedan pilot-projekat koji će, nadajmo se, obuhvatiti sve zemlje-članice i uz pomoć kojeg će izbeglice biti pravedno raspodeljene na čitavu EU“, rekao je on. Naime, te izbeglice predstavljaju samo manji deo pridošlica u Evropu. Daleko veći broj čine oni koji u Evropi borave na ilegalan način i koji tu žele da podnesu zahtev za dobijanje azila. Isto tako, najveći broj imigranata ipak ne dolazi „dramatičnim putem“ – čamcima ili brodićima preko Sredozemnog mora, već kopnom ili avionima. Ovi drugi, prekoračuju dozvoljeno vreme njihovih boravišnih viza i tada predaju zahtev za azil ili nestaju u ilegali.

Više izbeglica zbog akcija spasavanja na Sredozemlju?

Italijanska mornarica u operaciji „Mare Nostrum“ oko 12 meseci je spasavala brodolomce-imigrante u vodama između Italije i Libije. Pod zapovedništvom admirala Filipa Marija Fofija, oni su iz mora spasili između 100.000 i 120.000 ljudi. Život je, u tom periodu izgubilo oko 3.400 ljudi, ali njihov broj je sigurno daleko veći, rekao je nedavno Fofi na konferenciji za novinare u Briselu. Uverenje da će im „Mare Nostrum“ priteći u pomoć, doprinelo je navodno tome da se na taj opasni put odluči još veći broj imigranata. „'Mare Nostrum' je dakle, doprineo povećanju broja izbjeglica“, kritikovao je nemački ministar unutrašnjih poslova De Mezijer. Krijumčarima ljudi koji su za mesto u čamcu od očajnika dobijali i do 5.000 američkih dolara, to spasavanje olakšavalo je posao. Zato je EU zaključila da bi bilo bolje da Italija tu operaciju – obustavi.

Od novembra ove godine, angažovana je Evropska agencija za zaštitu granica „Fronteks“ koja bi trebalo da bude aktivna pred obalom Italije. Njihova manja operacija „Triton“ ne bi trebalo u prvom redu da spasava ljude, već da kontroliše granice. „Naravno da ćemo i mi da spasavamo osobe u akutnoj opasnosti“, izjavila je portparolka „Fronteks“, Izabela Kuper. Samo tokom prvih nedelja, „Triton“ je iz Sredozemnog mora već spasao više od 8.000 ljudi.

„Gore od robovlasništva i trgovine ljudima“

Dosadašnji šef operacije „Mare Nostrum“, admiral Fofi, međutim navodi da bi se broj izbeglica u Sredozemlju ionako povećao i bez njihovog spasavanja, jer se povećavaju i krize u blizini Evrope. Najveći problem za njega predstavljaju mreže krijumčara ljudi koji svoj biznis vode najviše iz Libije. „To šta se tamo događa, gore je od trgovine robovima. Trgovac robovima se bar trudi da svoju 'robu' sigurno prebaci do odredišta kako bi na njoj zaradio. Ali kod migranata je to drugačije. Nakon što su uplatili poslednju ratu, njihov život više ne vredi ništa. Krijumčari jednostavno žele da ih se oslobode. Zato ih i šalju na more u starim brodovima koji uopšte nisu sposobni za plovidbu“, kaže on.

Logor za izbeglice izvan EU?

Legalni ulazak za sve izbeglice kao i za podnosioce azila, što recimo traži nemačka humanitarna organizacija „Pro azil“, za ministre unutrašnjih poslova EU ne dolazi u obzir. „Ja bih njih sve primio, ali to politički gledano nije moguće“, rekao je jedan diplomata EU. Već sada mnoge zemlje Evropske unije imaju problema s borbom protiv rastuće mržnje i neprijateljstva prema strancima. Nemački ministar De Mezijer smatra da bi dvostruko ili trostruko veći broj imigranata za gradove i opštine bio nesnošljiv. On, kao i njegove kolege, zato predlaže otvaranje izbegličkih kampova u tranzitnim zemljama severne Afrike kako bi se one tamo smestile i kako bi se započelo s procesom eventualnog primanja u neku zemlju Unije. „Naš cilj jeste da pronađemo jedinstveno rešenje sa državama van EU. Mi želimo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo zaštitili ljude u tim tranzitnim zemljama“, rekao je Dimitris Avramoupulos. Međutim, na koji način ministri žele da tu ideju sprovedu u delo, za sada još nije jasno. Ideju stvaranja izbegličkih kampova van Evrope, oštro kritikuju i humanitarne organizacije.

Rasprava oko izbeglica, zemlje-porekla i tranzitnih zemalja, svakako će trajati još mnogo godina. Od toga polaze i diplomate EU u Briselu. „U svakom slučaju, ako želimo da primimo više izbeglica, onda moramo da naše dobre namere pretvorilo u dela. To znači da sve zemlje-članice Evropske unije moraju da učetvuju u tome“, rekao je Dimitris Avramoupulos.