Kako pomoći britanskom premijeru?

Britanski premijer Dejvid Kameron je u okviru svoje kontinentalne turneje u petak u Berlinu posjetio kancelarku Angelu Merkel. Kameron zapravo lobira za reforme Evropske unije, kako bi njegovi sunarodnjaci na referendumu 2017. godine ipak glasali za ostanak Velike Britanije u EU. Na razumijevanje Njemačke on može računati samo donekle – stav Berlina je da Britancima treba izaći u susret nizom malih promjena, ali da ne treba mijenjati evropske ugovore te da ne dolazi u obzir ograničavanje slobodnog izbora mjesta stanovanja i rada, što traže Britanci. Njemačka štampa u subotu iscrpno komentariše sastanak dvoje državnika.

„Dejvid Kameron je bio spreman na sve u Berlinu, ali sigurno nije očekivao tako srdačan doček. Sastanak šefova vlade u Berlinu jasno nam stavlja do znanja – ovo dvoje konzervativaca zapravo žele isto, naime da Velika Britanija ostane dio Unije“, piše „Nordwest-Zeitung“. „Problem je u tome što oboje hoće da sačuvaju obraz. Za Merkelovu to znači da ne čini previše ustupaka jer bi u suprotnom i druge članice EU došle na ideju da iznose posebne želje. To bi samo dalje zakomplikovalo mogućnost jedinstvene politike EU. Sa druge strane, Kameron pred glasače ne smije izaći praznih ruku, kada se 2017. godine bude odlučivalo o ostanku Velike Britanije u EU. Svoje tradicionalno eurokritične zemljake ubijediće samo ako bude uspješan u pregovorima sa Briselom.“

Neophodne promjene

Drugačije suštinu vidi „Badische Neuesten Nachrichten“. Komentator ovog lista smatra da Berlin i London imaju dosta različite stavove: „Njemačka se vidi kao integralni dio Evropske unije i motor ove zajednice. Na Ostrvu, nasuprot tome, žele da posluju sa ostatkom kontinenta i da ih inače Brisel ostavi na miru. Na duže staze, to su nespojivi koncepti.“

Kakve su promjene potrebne Uniji? Ovdje citiramo dva frankfurtska lista koji različito gledaju na stvari. „Frankfurter Rundschau“ piše: „Lajtmotiv promjena ne treba da bude manje je više, kao što traže Kameron i drugi kritičari. Naprotiv! Jer manje EU u krajnjoj konsekvenci znači oživljavanje egoizma nacionalnih država za koji smo mislili da je prevaziđen. To niko ne želi. Nabijanje u državne tabore ne može riješiti velike teškoće kontinenta. Moto Unije mora biti: zajedno smo jaki. U tom smislu bi pomoglo da se zajednica dalje razvija.“

„Frankfurter Allgemeine Zeitung“ piše da Njemačka i Velika Britanija na mnogim područjima imaju slične interese i da slijede sličan politički angažman. „Evropska unija bez Velike Britanije imala bi još manje strateške težine nego sa njom. A liberalno, pragmatično uvjerenje – pa čak i mrva britanske tvrdoglavosti – mogli bi da pogoduju Evropskoj uniji. To je jedna strana medalje. Na drugoj mora da radi sam Kameron. Ako je zaista uvjeren da je ostanak u EU u interesu Velike Britanije onda mora za to da se bori – u sopstvenoj partiji i među glasačima.“

„Badische Tagblatt“ računa da promjene ugovora neće biti jer nju mora da potvrdi svaka od 28 članica EU, u nekima čak i građani na referendumu. „Evropska unija će kozmetičkom retorikom i formulacijama dati britanskom premijeru ono što mu treba za njegove birače. Biće pravljeni nekakvi dodatni protokoli i druga dokumenta u okviru postojećih evropskih ugovora. Moguće da će to biti dovoljno da se Britanci zadrže u EU.“