Kako mediji edukuju decu?

Mediji razvijenih zapadnih država puno pažnje posvećuju obrazovnim emisijama dok u zapadnobalkanskim medijima, posebno u BiH i Srbiji, dominiraju politika i sapunice. Osiromašeni građani tih država, kako odrasli tako i deca, počeli su da se identifikuju sa sultanima, princezama, vojskovođama i raznim drugim likovima.

Eksperti tvrde da razlog za to treba tražiti i u nedostatku kvalitetnih domaćih sadržaja. Urednica dečijeg programa BH radija 1 Snježana Galić podseća da je u vreme nekadašnjeg Radio Sarajeva „čitava ekipa kreirala brojne sadržaje, razne emisije, reportaže, radio igre i kontakt programe“.

„Danas, BH radio 1 sadržaje za decu plasira subotom u jednosatnoj emisiji kontakt tipa „Ringišpil“. Imali smo i rubrike za jutarnji program, a od nove šeme u oktobru 2012. godine startovala je i emisija 'Odrastanje' u kojoj angažujemo čitav tim stručnjaka. U okviru dečijeg programa sada je angažovan samo jedn čovek i mislim da bi taj program trebalo kadrovski ojačati“, kaže Snježana Galić.

Pogrešna edukacija i izopačeni standardi

Predsednica Veća za štampu BiH Ljiljana Zurovac podseća da bi mediji, posebno javni servisi, pored informativne i zabavne, trebalo da imaju i edukativnu ulogu. Ona tvrdi da su deca i mladi ljudi u BiH danas izloženi velikoj količini informacija koje je u vrednosnom smislu teško selektovati.

„Pogrešnom edukacijom nameću se vrednosti koje naši mladi ljudi slede i prema tome prave standarde. Mi imamo ogromnu količinu mladog sveta koji je polupismen, koji ne čita knjige, koji nema elokvenciju u izrazu upravo zato što mu niko ne govori da bi sebe trebalo da izgrađuje na drugačiji način, a ne samo na onaj na koji se može identifikovati sa lošim serijama, jeftinim ili besplatnim stranim programima koji nemaju nikakve veze s našom kulturom i našim podnebljem“, kaže Ljiljana Zurovac.

Nedostatak domaćeg, kvalitetnog programa usmerava decu ka drugim sadržajima koji im se nude na različitim medijima, najčešće na lokalnim stanicama, kablovskim mrežama i internetu.

Deca gledaju strane programe

Trinaestogodišnji Ahmed iz Sarajeva kaže da na televiziji često gleda zabavne i istorijske emisije na stranim kanalima kao što su „History“ i „Discovery“, a ponekad i muzičke kanale. „Vrlo retko gledam domaće TV kanale, jer njihov program čine uglavnom sapunice, rijaliti emisije i neki niskobudžetni filmovi. Malo je dečijih emisija, kako obrazovnih tako i zabavnih, a pogotovo nedostaju emisije za decu mog uzrasta“, kaže Ahmed.

Dvanaestogodišnja Azra iz Sarajeva ne voli da gleda sapunice i rijaliti emisije „kojih sada ima najviše na televiziji“. „Najviše gledam američke sitkome, zato što su zabavni, a kad sam bila manja volela sam da gledam emisije kao što su 'Lutkokaz' i 'Žutokljunac'. Sada na televiziji baš i nema zabavnih ni obrazovnih dečijih emisija i veoma mi je žao što je tako“, kaže Azra.

Psihološkinja Selma Sinanović ističe da danas veliki uticaj na odgoj dece imaju mediji i društvene internet-mreže čiji sadržaji često sugerišu „pogrešne moralne principe“. „S obzirom na aktuelnu društvenu situaciju koju karakteriše i 'prezaposlenost' roditelja, deca su često prepuštena sama sebi tako da nema adekvatne cenzure nad sadržajima koje prate na medijima i socijalnim mrežama“, kaže Selma Sinanović.

Identifikovanje sa negativnim likovima

Kroz rad sa decom Selma Sinanović uočila je da se mladi često identifikuju sa „omiljenim“ likovima iz filmova i serija. „Kod devojčica se to ogleda kroz 'slobodnije' ponašanje, dok dečaci više ispoljavaju agresivnost, jer se najčešće identifikuju sa osobama koje glume ubice i druge negativne likove“, kaže Selma Sinanović.

Stručnjaci zato upozoravaju da odgovorni moraju ozbiljno da se pozabave tim problemom, jer bi sve ono što proizilazi iz već nametnutih loših medijskih standarda i sadržaja moglo da ima dugoročne posledice.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković