Kako je bio moguć napad u Bostonu?

Ljudi u Americi se i danas pitaju kako je u vreme totalnog nadzora i svemogućih tajnih službi bio moguć takav zločin. Ekspertu za pitanja bezbjednosti Tomasu Meknamari je jasno: „Možda je bilo moguće da se napadi osujete da su tajne službe razmjenjivale podatke sa lokalnim snagama bezbednosti“, kaže on za DW. Nekadašnji ambasador Meknamara bio je u službi mnogih američkih predsednika kao stručnjak za bezbednost. Nakon napada 11. septembra vodio je odeljenje zaduženo za razmenu podataka u okviru američke tajne službe.

Lokalne vlasti i tajne službe nadgledaju skoro svaki vid komunikacije. Ali, i pored toga su dvojica braće Čečena koji su emigrirali u Sjedinjene Države aktivirati bombe 15. aprila 2013. Uz to je stariji brat Tamerlan Carnajev godinama bio pod budnim okom ruske tajne službe. Ruska tajna služba je 2011. javila američkoj saveznoj policiji FBI i tajnoj službi CIA da se osumnjičeni potpuno promenio. Oni su tada naveli da je Tamerlan Carnajev postao pobožni sledbenik radikalnog islama i priprema sastanke sa pripadnicima sličnih saveza u svojoj domovini. Ali, nakon istraživanja FBI na kraju se došlo do zaključka da Tamerlan Carnajev ne predstavlja opasnost za Ameriku. A to je bila fatalna greška.

Nedostatak saradnje

A nakon napada je po FBI i CIA osuta paljba. Prije svega kritika na račun FBI da nije sledio važna upozorenja. Zašto u obzir nisu uzeti ključni nalazi, koji su doduše bili samo u vidu preporuka – za to niko ne želi da preuzme odgovornost. Odbor za unutrašnja pitanja Predstavničkog doma Kongresa je u svom izveštaju došao do sličnog zaključka kao i ekspert za pitanja bezbednosti Meknamara. Savezne službe su premalo komunicirale sa lokalnim službama koje se bave krivičnim gonjenjem. Tako da službi u Masačusetsu nisu bili dostupni podaci o tome da je građanin ove savezne američke zemlje Tamerlan Carnajev registrovan i u ruskoj i američkoj tajnoj službi. Odbor takođe naglašava da su sadašnji zaključci identični onim nakon napada 11. septembra 2001, ali i pucnjavi u teksaškom Fort Hudu 2009. godine. I sada je vreme da se to promijeni.

Mnogi predstavnici službi u Bostonu su prošle sedmice na saslušanju pred odborom američkog Kongresa naglasili da je saradnja lokalnih službi bezbednsoti bila u osnovi dobra. Ovakav zaključak je izveo i profesor kriznog menadžmenta Herman Leonard sa Univerziteta Harvard. On je zajedno sa svojim malim timom objavio studiju u kojoj analizira akciju vatrogasaca, hitne pomoći i drugih lokalnih službi. Profesor Leonard je takođe bio na saslušanju Odbora za unutrašnja pitanja američkog Kongresa. „Odbor je naš rad ocenio veoma korisnim, a bili su saglasni i sa našim preporukama“, kaže Leonard za DW.

Tajne službe se brane

Njujork tajms je pre nekoliko dana citirao je jedan još neobjavljeni izveštaj u kojem američke tajne službe prebacuju odgovornost na Ruse. Ruska vlada tada navodno nije prenela sve što je znala. U protivnom bi se FBI više pozabavio osumnjičenima. Da li je ovo izgovor? Za Tomasa Meknamaru to uopšte nije relevantno. U prirodi je tajnih službi da zadržavaju informacije. Rusija je dva puta upozorila Ameriku na opasne aktivnosti Carnajeva. „To je dovoljno da se deluje“, kaže Meknamara.

No, u jednom internom izveštaju FBI nakon napada u Bostonu, savezna policija se žalila da su joj ruke bile vezane, prvenstveno zbog saveznih zakona i smernica kojih treba da se drži u svom radu. Tomas MekNamara ističe da je FBI još uvek mogao da učini jedno, a to je da bar prosledi podatke. „Jer, ovde je problem u razmeni podataka a ne u delovanju“, naglašava ovaj ekspert za bezbednost. On napominje i da je FBI prilično uzdržan kada se radi o razmeni podataka. U izveštaju službe koja je nadgledala rad tajnih službi stoji i da je upravo kod tih pitanja kod FBI učinjeno nekoliko poboljšanja.

Maraton ostaje

Ove godine 21. aprila će se pucnjem iz pištolja označiti početak Bostonskog maratona. On bi trebalo ovaj put da bude najveća ali i najbolje obezbeđena trka. Za 118. maraton angažovano je 3.500 policajac – dvostruko više nego do sada. Biće postavljeni punktovi za kontrolu metala, kao i psi obučeni za otkrivanje bombi, ali i stotine kamera za nadgledanje obezbeđivaće stazu.

Proces protiv mlađeg brata Džohara Carnajeva trebalo bi da počne u novembru. Ovom 20-godišnjaku preti smrtna kazna. Njegov brat Tamerlan je četiri dana nakon napada ubijen u razmeni vatre s policijom.

Autori: Rut Vitver, Vašington / Svetozar Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević