Kad neprijatelju više ništa nije sveto

„Gnusan napad na sinagogu predstavlja opasnu eskalaciju sukoba, ali ne i koordinisani ustanak Palestinaca“, komentariše Tagesšpigel u Berlinu, osvrćući se na dodatno zaoštravanje situacije na Bliskom istoku. „Dva mladića iz istočnog Jerusalima odlučili su se za nasilje i ubistvo. To nasilje nije izazvano bombama iz vazduha, već individualno, jednostavnim oružjem. Da li je moguće imati kontrolu nad nekim ko u kući drži sekiru ili jednog dana svojim automobilom namerava da izvrši teroristički napad“, pita se autor komentara.

„Što su žrtve bespomoćnije, bes postaje veći. Istovremeno, što se više neko sveto mesto pretvara u platformu za krvave obračune, to su osvete krvoločnije“, primećuje Zidojče cajtung iz Minhena i sugeriše: „Nije neophodno biti prorok da bi se predvideo napad dvojice Palestinaca na Sinagogu u Jerusalimu, a ni da bi do sličnog nasilja moglo ponovo doći. To je logika terorista, tako razmišljaju napadači. Ali postavlja se pitanje, zašto se niko ne usprotivi toj ubilačkoj spirali? Onog trenutka kada su mirovni pregovori propali, izraelsko i palestinsko rukovodstvo nastoji samo dodatno da zapali situaciju. Prvo smo bili svedoci rata u Pojasu Gaze ovog leta, potom je usledio talas nasilja u Jerusalimu, kojeg prati serija uzajamnih optužbi. Sada su prilike začinjene pričom o verskom ratu. To odavno nije igra, već smrtno ozbiljna situacija koju su zakuvali piromani.“

„Obnavljanje mirovnog procesa je u takvim okolnostima nezamislivo. Palestinski predsednik Abas se i dalje nalazi u bratskom ratu sa Hamasom, koji pribegava nasilju. S druge strane, ni među izraelskim zvaničnicima nema volja za eventualnim ustupcima u izgradnji spornih naselja“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Drugim rečima, trenutno ne postoje mogućnosti da se nešto promeni, čak ni u poziciji Zapada. Američki ministar Keri uvek iznova propušta priliku da zauzme čvršći stvar prema sukobljenim stranama. Njegov predsednik Obama, koji nažalost nije u dobrim odnosima sa izraelskim premijerom Netanjahuom, ima još dve godine za novi početak. To je isuviše kratak period za tako kompleksna pitanja.“

„Evropski ministri već godinama pokušavaju da prikriju svoje slabosti, čestim odlaskom u krizni region. Ali u suštini oni dobro znaju. Oni tamo apsolutno ništa ne mogu da pokrenu“, uveren je Velt. „Koga još iznenađuju scene u kojim šef nemačke diplomatije pribegava praznim rečima? Šta god Evropljani da preduzmu, mirovni proces o kojem se uporno govori, neće oživeti. U bliskoj budućnosti tamo neće biti mira, jer ni jedna ni druga strana za tu opciju nisu zainteresovane. I za jedne i za druge prilike su teške, ali izgleda ne onoliko, koliko to Evropljani vide.“

„Najpre iz glava ljudi na Bliskom istoku mora da nestane mržnja, a to je problem više generacija“, veruje Tiringiše landecajtung iz Vajmara. „Samo takav napredak može dovesti do promena u društvenoj strukturi jevrejske države, a tako i do neophodnog poverenja. Sa podmuklom logikom nasilja se mora prestati. Teroristički čin poput aktuelnog napada na Sinagogu je dobro poznata igra radikalno orijentisanih. Na protivničkoj strani im više ništa nije sveto. Zbog toga sada preti kamuflirani religijski sukob. A Hamas poziva na nove napade.“