Jeftina nafta još stiže na Kubu

Saobraćaj se kotrlja ulicama Havane. Upadaju u oči američke limuzine iz pedesetih godina prošlog veka u kojima već odavno najvećim delom radi motor iz nekog ruskog ili japanskog automobila. No u poređenju s ostalim milionskim metropolama, na ulicama Havane je neuobičajeno mirno.

Kraj energetske idile

Na benzinskoj pumpi Alehandro (pravo ime poznato redakciji) toči benzin. Automobil nije njegov, nego jednog taksi-preduzeća. O padu cene nafte na svetskom tržištu Alehandro čuje po prvi put. Na Kubi se, što se cene tiče, nije ništa promijenilo. Već sedmicama litar benzina vredi zvanično jedan evro, ali ispod ruke i za devize 40 do 50 centi.

Tržište je već neko vreme stabilno. Opskrba električnom energijom i naftnim derivatima je redovna. Ali uskoro bi mogao doći kraj benzinskoj idili. Venecuela, glavni snabdevač Kube naftom, trpi od posledica naglog pada cene na svetskom tržištu. Pre tri meseca je barel nafte (159 litara) koštao još oko 100 dolara. U međuvremenu se kreće oko 60. To znači ogromne gubitke za privrede poput venecuelanske koje 90 odsto deviza prihoduju prodajom nafte.

Na sastanku OPEC, glavnih proizvođača nafte, Venecuela je uzaludno apelovala na ostale članice da smanje proizvodnju kako bi cena nafte opet porasla. Prema procenama vodećih banaka, južnoameričkoj državi trebaju cene između 100 i 150 dolara po barelu kako bi stabilizovala svoj budžet. No u međuvremenu su devizne rezerve potrošene, a Venecuela se nalazi na rubu bankrota.

Problem s jeftinom naftom

Posledica ovog dramatičnog razvoja događaja moglo bi biti zavrtanje slavine za karipske zemlje koje u okviru sporazuma Petrokaribe profitiraju od nižih cena nafte poreklom iz Venecuele. To se posebno odnosi na Kubu. Zvaničnici Venecuela su saopštili da će se držati diskontnih cena „uprkos okolnostima“. Bivši venecuelanski ministar energetike a sada spoljnih poslova Rafael Ramirez podsetio je da je njegova zemlja već tokom razdoblja jeftine nafte 2009. takođe održavala svoje obećanja karipskim susedima.

Ali tada su devizne rezerve Karakasa bile osetno više nego danas. Sumnjičavost u pouzdanost Venecuele kao snabdevača već pokazuju zemlje poput Jamajke, Haitija ili Belizea. Kako prenosia Međunarodni monetarni fond, ove države pripremaju teren za smanjenje zavisnost od nafte iz Venecuele.

Havana (još) profitira

Problemi s kojima se suočava Venecuela prate se s velikom pažnjom i na Kubi. Ta država 40 odsto svojih potreba za naftom pokriva sama, ostatak uvozi i to najvećim delom iz Venecuele. To je, prema nekim procenama, 100.000 barela dnevno. Špekuliše se da Kuba deo te nafte tajno preprodaje na svetskom tržištu.

Kuba već godinama pokušava da smanji svoje potrebe za naftom. Nakon što su propali snovi o neizmernim nalazištima u Meksičkom zalivu (u šta se neko vreme verovalo), vlasti u Havani pokušavaju da se okrenu obnovljivim izvorima energije, pri čemu se najčešće radi o bio-gorivu iz šećerne trske. Nedavno je donesen i zakon koji dozvoljava strane investicije u obnovljive izvore energije. Otopljavanje odnosa Havane i Vašingtona bi moglo da ubrza ove investicije.

Alehandra s početka teksta sve te priče ne zanimaju. Nada se da će benzin ipak u budućnosti pojeftiniti. Tako bi mogao uskoro u svoj rezervoar da natoči više od tri litra – danas ima novca samo za toliko.