Jedanaest viđenja Srbije u 2014. godini

„Srbija 2014“ – kakav blokbaster! Superheroj iz Feketića, apokalipsa „vekovnih poplava“, SF epizoda „Beograd na vodi“, Call of Duty momenat „Putinove“ parade, na kraju se vraća i Kum. Postoji, kažu, i verzija ovog filma sa epizodama „Utiska nedelje“, ali ju je teško naći... Sem ovih banalnosti, vest godine je da su Srbi ponovo postali oni dugački što probacuju ono loptasto kroz ono šuplje.

Događaj godine su martovski izbori koji su sa političke scene obrisali dobar deo dosadašnjih stranaka i otvorili novu eru u političkom životu Srbije. Na žalost, nakon godinu dana, može se reći da ni ova era neće biti ništa svetlija od prethodne, čak naprotiv.

„Stogodišnja“ prirodna nepogoda ujedinila je Srbiju u maju ove godine. Bez adekvatne organizacije, hiljade ljudi je dobrovoljno branilo poplavljene gradove. Kraj godine je dočekan sa ogromnom nenadoknađenom i nesaniranom štetom. Iako se mutna voda povukla, građane Srbije i dalje davi druga vrsta nepogode – poplava populizma vladajuće grupe političara.

U protekloj godini nismo uspeli da se odupremo ozbiljnom ugrožavanju ili rušenju vrednosti značajnih za demokratsko, mirno i pristojno društvo. Na udaru su bili sloboda izražavanja, pravosuđe, međuetnički i međudržavni odnosi, čak i slobodni i mirni izbori. Da ne govorimo o neadekvatnoj reakciji vlasti na poplave. Ne smemo da priuštimo još ovakvih godina, a nema naznaka da ćemo biti uspešniji.

Ovo je bila godina „plagirane“ demokratije. Stavljajući gotovo sve medije pod svoju kontrolu, vlast je cenzorskim buldožerom izgradila sebi paralelni svet u kojem ostvaruje izuzetne uspehe. Mi ostali živimo u državi u kojoj se životni standard i dalje urušava, odbrana od poplava improvizuje, plagijatori doktoriraju kod plagijatora, a demokratske institucije poput lokalnih izbora ležerno gaze.

Godina viših sila. Viša sila uzrokovala je mećave oko Feketića, hiljadugodišnje poplave i odustajanje Rusije od Južnog toka. Imam utisak da smo isključivo govorili o nepravdama izazvanih višim silama. Kad smo već kod utiska godine, utisak je da Utiska više nema, i da je taj termin, nedeljom od 21 do 23h, neopravdano prepušten Dolph Lundgrenu i ostalim junacima B produkcije.

Utvara Olivera Tvista kruži Evropom i Srbijom. Ona bezobrazno traži drugu činiju iako svi ti izdajnici, mekušci i lenštine parazitiraju na grbači Übermensch poslodavaca. Od sada te protuve-utvare neće više jesti već će verovati: ministarka reče da kad veruješ nije teško biti gladan i bedan. Pokrenimo krstaški rat protiv njih i izgradimo novog Čoveka koji šljaka a ne jede!

Problemi se predstavljaju kao rešenja u klimi uzajamnih optužbi, neodgovornosti, lascivnog poltronstva i uznemirujuće društvene, političke i medijske mimikrije. Uloga obrazovanja, rada i validnih ličnih dokumenata je apsolutno obesmišljena. Simbolično, završavamo godinu u debelom minusu, a kad će živa u termometru skočiti možda može da nam pokaže Kremansko proročanstvo.

Dron nad stadionom JNA je bio primerak game-changera – ne za fudbalsku igru i meta-narativ Uefe koji se plete oko nje, koliko za umetnost provokacije kao jednog od oruđa politike. Potez provokatora je bio trolovanje čitave nacije, simbolički šamar, jednako sofisticiran i primitivan. Epsku pobedu dopunjuje to što još nismo saznali rezultate istrage ovog incidenta od višeslojnog nacionalnog značaja.

Godina u kojoj je pravosuđe stajalo izuzetno dugo. Izgubili smo mesece u štrajku advokata, nejasnim pregovorima, manjim ustupcima. Izgubili građani koji su vodili sporove, sećajući se sa setom sintagme da je pravde spora, ali dostižna. Očekujem da ćemo u narednoj godini učestvovati u ponovnom pokretanju pravosuđa i otvaranju poglavlja pregovora sa EU, kao vetra u jedra neophodnim reformama.

Proleće Prvog Vesnika 2014: Ponovo zatvorene oči pred prazninom punom šupljeg odjeka koji se pretvara da je glas razuma. U naslovima istorijski koraci sa pogrešnim pratećim tekstom. Lakše je ponavljati istoriju ako je nisi čitao. Satira je jedina stvarnost dok nada u naopako polako odumire. U krugovima slobnodomislećih tinjaju nepremostive razlike. Dan u kojem nastaje plan polako se udaljava.