„Javne“ nabavke jedu milijarde maraka

Stotinu maraka ili evra postala je normalna „obaveza” pri poseti, recimo, nekoj zdravstvenoj ustanovi u BiH, mada i tu ima izuzetaka – ukoliko se radi o većem problemu, veća je i tarifa. To se događa svakodnevno i u tome učestvuje većina građana, što je javna tajna. Međutim, u celoj ovoj priči, najsnažnija korupcija je u sistemu javnih nabavki, gde se godišnje „obrne“ doslovno milijarda maraka. I to je samo ono za šta se zna, kažu u Udruženju za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama „Tender“. Rajko Kecman, predsednik ovog udruženja, kaže da je BiH jedna od najkorumpiranijih zemalja u svetu kada je u pitanju transparentnost postupaka: „Korupcija u BiH dostiže do jedne milijarde maraka na godišnjem nivou, od ukupno četiri milijarde koliko se sredstava godišnje utroši u javnim nabavkama roba i usluga na nivou BiH.“

Aneksi ugovora, oznake tajnosti…

To znači da se veliki deo poslova u BiH sklapa po principu „oči u oči“, bez javnog poziva. Ukoliko i postoji javni poziv, on je, tvrde u „Tenderu“, u većini slučajeva namešten, da bi se naknadno aneksima ugovora povećavala cena projekta. Najbolji primer za to su pojedini ugovori koji su sklapani za izgradnju deonice autoputa Banjaluka-Gradiška, za koje je tadašnji glavni revizor Boško Čeko utvrdio da se radi o višestrukom povećanju cene autoputa: „Mi smo tu utvrdili brojne anomalije. Za tu deonicu, Banjaluka-Klašnice, cena je 22 miliona maraka po kilometru, a negde oko 129 miliona je koštao ceo taj put.“

Mnogi se slažu da su javne nabavke najunosniji posao u BiH, koji vrh političke piramide u BiH vešto koristi. Postojeći Zakon o javnim nabavkama je loš i nedorečen, jer otvara mogućnost za korupciju. Siniša Vukelić, urednik portala Kapital, kaže da je najunosniji posao u građevinarstvu – izgradnja puteva. „Postoji nekoliko mehanizama kako da se izbegava Zakon o javnim nabavkama. Država se skriva iza člana koji nosi oznaku tajnosti i direktno bira izvođača, kao što je to rađeno u slučaju obnove palate predsednika RS, za koju je utrošeno oko 11 miliona maraka.“

Unosan posao je i nabavka automobila, gde se kao uslov daje brzina isporuke, što može ispuniti samo onaj sa kim je ranije dogovoren takav posao. „Oni su zaista usavršili sve mehanizme kojima nekažnjeno izvlače novac građana BiH. Primer ne postoji, jer niko za to nije kažnjen“, kaže Vukelić.

Problem u Agenciji?

Agencija za javne nabavke pratila je 577 postupaka javnih nabavki u 2012 godini. Na naše pitanje da li je i koliko u poslednje dve godine bilo netransparentnih procedura, rekli su da postoji razlika između „nabavki male vrednost i onih koje prelaze iznos malih vrednosti“, te nas uputili na internet stranicu agencije. Rajko Kecman upozorava da je problem upravo u neradu Agencije za javne nabavke. Pored toga, kaže Kecman, kancelarija za žalbe, drugostepeni organ, kaznila je samo 14 ugovornih organa novčanim kaznama od 500 do 1.000 KM: „Kada se sve to sabere, vidimo da je takav odnos agencije i kancelarije upravo ohrabrivao i podsticao korupcionaše u ugovornim organima i ponuđačima da pljačkaju javna sredstva.“

BiH se nalazi među zemljama sa opasnom stopom korupcije koja utiče na sve segmente života njenih građana. Podaci pokazuju da BiH stagnira u borbi protiv korupcije, te da nisu učinjeni nikakvi ozbiljni napori vlasti koji bi mogli uticati na percepciju korupcije. U RS se ne bi složili sa ovom konstatacijom, jer su pre nekoliko dana usvojili Strategiju borbe protiv korupcije do 2017. godine, iako ni rezultati prethodne strategije još nisu vidljivi. Ivana Korajlić iz Transperensi BiH strahuje da je strategija samo mrtvo slovo na papiru: „Mislim da strategija sadrži mnogo toga, a da ne definiše konkretno kroz akcioni plan koje će to biti aktivnosti koje će doprineti borbi protiv korupcije u RS.“

Milioni za pojedince

Strategija borbe protiv korupcije u RS je samo deklarativni dokument, smatra i Dragan Čavić, lider Narodnog demokratskog pokreta: „Za suštinsku borbu protiv korupcije potrebna je volja. A ta volja znači volja da se neko stavi iza brave, zato što je zloupotrebio javna sredstva i stekao imetak, on ili neko kome je on namestio posao.“ A primera je dosta, kaže Čavić: „Odgovorite mi, kako je moguće da firma `Fruit eko` dobije tri miliona kredita iz IRB-a, da danas podnese zahtev, a sutra dobije pare. Zašto je taj kredit odobren – zato što je suvlasnik sin tadašnjeg predsednika Vlade (Milorad Dodik op.a). I to je kao normalno… i mi pričamo ovde o korupciji.“

BiH je na Transparensijevoj listi percepcije korupcije ispod Slovenije, koja je na 43. mestu, Hrvatske koja je na 57. mestu, Crne Gore i Makedonije, koje dele 67. mesto i Srbije, koja je na 72. mestu. U regionu, jedino su Kosovo i Albanija ispod BiH. Problem korupcije uglavnom nije u zakonima, već u odsustvu njihove primene i saradnje svih u lancu procesuiranja odgovornih. Neprocesuiranje odgovornih samo govori u kakvom su odnosu svi učesnici u piramidi korupcije, koja je svake godine sve veća u BiH.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odg. urednik: Nemanja Rujević