Između apatije i straha

Pantelis Hacizinakis je inače miran čovek i nije sklon panici. Već gotovo četrnaest godina taj 38-godišnjak radi kao slobodni poreski savetnik u Atini i savetuje svoje mušterije šta i kako s novcem. Dijapazon njegovih klijenata je širo – od privatnika do srednje velikih preduzeća. Mnogo je vremena proveo smirujući svoje sagovornike i pokušavaći da ih uveri u to da možda sada jeste teško, ali da se može izaći na kraj.

Ali polako više ni on ne zna šta da im kaže i sve mu je teže da i sam ostane miran. „Ljudi mi dolaze i pitaju me da li da kupe namirnice ili da plate porez? Da li da plate stanarinu ili da prvo plate račun za struju ili vodu? Već su umorni od svih tih godina ekonomske propasti i kada čuju da će naša država da bankrotira, više ne znaju šta bi to uopšte moglo da znači.“

Ne pomažu niti protivrečne vesti koje objavljuju mediji: čas se javlja da je dogovor Atine sa zajmodavcima „na domak ruke“, čas da sledi naplata duga, a da niko ne zna odakle stvoriti taj novac… Jedni političari tvrde da ih druge zemlje evrozone neće ostaviti na cedilu, drugi upozoravaju da se od Grčke traže mere koje jednostavno ne mogu da se sprovedu i da će nedelju-dve sve da pukne.

Previše često se vikalo „dolazi vuk“

Ma kako grozne da su vesti, protesta i pobuna više nema. Nik Malkucis je urednik informativnog servisa „Makropolis“ specijalizovanog za ekonomiju i politiku, i po njegovom mišljenju, Grci se tiho spremaju za najgore. „Ako pogledate depozite u bankama od početka prošlog decembra, onda kada je nesigurnost počela sve više da raste, uočićete ogromno povlačenje novca. Povučeno je 15 odsto depozita – to je oko 25 milijardi evra – i većina je bila isplaćena u gotovini. Ljudi su zabrinuti i zbog moguće kontrole kapitala i eventualnog napuštanja evrozone.“

Nasuprot tome, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grka misli da će njihova zemlja ostati u evrozoni i isto tako većina želi da zadrži zajedničku valutu. Ali i Malkucis više ne zna kome i u šta da poveruje: „Deo građana zabrinut je za svoje ušteđevine i budućnost Grčke. Drugi deo ljudi, s obzirom na to koliko su prošlih godina izgubili, misli da se više nema šta izgubiti ako Grčka napusti evro. Isto tako, deo građana ima osećaj da su i mediji i političari i u Grčkoj i u Evropskoj uniji, previše puta uzviknuli: 'Dolazi vuk!' Zato sada više ne veruju nikakvim upozorenjima, niti ih uzimaju za ozbiljno.“

Tipičan primer je Kristos Cakrios. On je ribar sa ostrva Leros i kaže da sva ta upozorenja zvuče kao ucena: „Godinama već slušamo da smo na ivici provalije, da ćemo da bankrotiramo. Da će nestati novca u bankomatima, da će tenkovi stajati oko banaka da zaustave ljude koji će želeti da podignu svoj novac pre nego što postane bezvredan. Na kraju, naši političari uvek pristanu na nove mere štednje i opet smo svi ispali dobra dečica. To se neprestano ponavlja i sad već zvuči kao pokvarena ploča!“

Na kraju će da plate druge zemlje evrozone

Csakrios na sopstvenoj koži oseća da je sve teže. Čak i kada ima ribe, to mu ne pomaže: „Mnogi ljudi više ne kupuju ribu jer misle da je suviše skupa“, žali se ribar. Ali on mora da plaća za gorivo i za brod, a tu su i troškovi za život porodice. Glasao je za Ciprasa i misli da se više nema šta da se reže i na osnovu čega da se povećava porez. Isto tako, ne može da zamisli da će doći dan kada će Grčka ostati sama i van evrozone: „Većina Grka koje poznajem ne veruje da će se to ikada dogoditi.“

Urednik informativnog servisa „Malkucis ima osećaj da je ova godina opasnija čak i od 2010. i 2012. kad su svi, i u Grčkoj i u ostatku Evropske unije, na sva zvona pričali o Greksitu: „Sad imamo neiskusnu vladu koja se suočava sa čitavim nizom problema koje ima Grčka. Našoj zemlji novac jednostavno curi: ako u skorije vreme ne bude postignut dogovor, onda će napuštanje evrozone postati realnost.“

Poreski savetnik Hacizinakis ne veruje da će ostale zemlje evrozone dozvoliti takav scenario. Kaže da sluša grčke medije „gde nas svi ti mudraci upozoravaju da ćemo pocrkati od gladi, da će biti rata i da ćemo se upropastiti ako proglasimo bankrot. Mislim da oni ne mogu ni da zamisle da će se to dogoditi“, kaže Hacizinakis.

„Ja sam optimista. Znam da je teško, znam da je naša vlada u nemogućem položaju u pregovorima, ali ne mislim da će druge zemlje evrozone dozvoliti da se problemi toliko prošire da unište čitavu zemlju“. Ipak, Hacizinakisu je sve teže da svoje klijente uveri u takav optimizam. Jedan od njih je pre krize sav svoj novac prebacio na račun u Švajcarskoj i sada svakog meseca odatle uzima koliko mu je potrebno. „Ali ostali moji klijenti više nemaju dovoljno novca ni da ga polože u banku, a kamo li negde u inostranstvo.“

Iako je optimista i njemu je hladno oko srca kad pomisli na trenutnu vladu. Odlično zna da je Grčkoj potrebna izuzetno vešta diplomatija i naoštrena olovka za računanje, kako bi se zemlja izvukla iz nevolja. Ali vlada premijera Ciprasa... „Bojim se da oni ne znaju šta rade“, poverljivo nam kaže Hacizinakis. „Ako stvarno ne znaju, ne želim ni da pomislim šta bi moglo da se dogodi.“