1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izborna parola: kako se ne zameriti Vučiću

27. januar 2014.

Srbija ide na vanredne parlamentarne izbore. Srpska napredna stranka (SNS) pokušava da iskoristi najpovoljniji momenat za učvršćivanje vlasti?

https://p.dw.com/p/1Axai
Foto: picture-alliance/dpa

Politička kriza i sukobi, koji traju praktično od formiranja nove vlade u julu 2012 godine, rezultirali su na kraju odlukom o ponovnom izlasku na birališta. Srbija će ponovo glasati najverovatnije istog dana i na vanrednim parlamentarnim izborima i na izborima u Beogradu 16. marta. Nakon početka pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, kao i nastavka dijaloga sa Prištinom, bilo je glasova koji su upozoravali da to može ugroziti oba procesa, ali je svejedno ipak usledila odluka o izborima.

Sadašnji prvi potpredsednik Vlade i lider SNS Aleksandar Vučič, odluku je obrazložio potrebom da njegova stranka dobije pun mandat od građana. Vučić je istakao da nije pristao da preuzme mesto premijera od Ivice Dačića, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS), bez izbora. Vučić svakako ima razloga za optimizam, jer sva istraživanja pokazuju da bi njegova stranka mogla da dobije čak negde oko 50 procenata glasova na izborima. SPS sa svoje strane kaže da za njih nema boljeg trenutka da izađu na birališta. Opozicija, sa druge strane, ocenjuje da odlazak na izbore pokazuje nemoć i dezorijentisanost vladajuće koalicije, kao i da su izbori potvrda da je vlada loše radila.

Izlazak ispod Nikolićevog šinjela

Motiva za vanredne izbore na prvi pogled nije bilo. Stabilna skupštinska većina, porast rejtinga vladajućih stranaka, opozicija u rasulu, sve to je bilo protiv izbora. Međutim, kako za DW kaže politički analitičar Đorđe Vukadinović, jedini pravi motiv za izbore je želja Aleksandra Vučića da dobije legitimitet za svoju politiku na izborima. Do sada je to bila, uslovno rečeno, njegova privatna politika, za koju nije imao mandat ni birača ni svoje stranke, kaže Vukadinović: „Još konkretnije rečeno, razlog za ove izbore je emancipacija Aleksandra Vučića od Tomislava Nikolića, i izlazak ispod njegovog šinjela ili skuta. Jer, sve do sada, moć koju su imali Vučić i SNS je bila posledica pobede Tomislava Nikolića nad Borisom Tadićem na predsedničkim izborima“.

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić
Aleksandar Vučić i Tomislav NikolićFoto: picture-alliance/dpa

Obrazloženje na mestu. Nakon proteklih izbora sve je išlo u pravcu ponovljene koalicije SPS-Demokratska stranka (DS), i u tom smislu su i započeti pregovori. Međutim, nakon pobede Nikolića na predsedničkim izborima SPS i Ivica Dačić se okreću naprednjacima, ali je cena tog dogovora bila premijersko mesto za Dačića. Vučić je tako morao da se zadovolji mestom prvog potpredsednika vlade, ali i da istovremeno trpi pritisak takozvane Nikolićeve struje unutar stranke. Istovremeno je iz SNS stalno stizalo upozorenje da stvari jednostavno nisu na svom mestu sve dok Vučić ne postane premijer. Za Vučića je očito porast ličnog i stranačkog rejtinga, zajedno sa vestima o početku pregovora sa EU, dovoljan kapital da se upusti u avanturu novih izbora. Kako primećuje Đorđe Vukadinović, sve priče o potrebi ubrzanja reformi kao razlog za raspisivanje izbora su najobičniji izgovori.

Neodoljivi izazov

Međutim, kako upozorava profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, aktuelna vlast je praktično uludo potrošila proteklih godinu i po dana. „To vreme smo najpre proveli u beskonačnoj rekonstrukciji vlade, a onda se odmah krenulo u priču o izborima, kaže Stojiljković. To znači da će se u ovoj kampanji vlast ponašati poput opozicije, pravdajući se da su kratko bilo na vlasti, i kako su za to kratko vreme uglavnom ispravljali greške prethodne vlasti“.

Sve zajedno, ako se posmatra iz ugla vlasti, ovo je gotovo idealan trenutak za raspisivanje izbora, dodaje Stojiljković: „Pitanje je da li će se sa produbljavanjem recesije, nužnim otpuštanjima, i zaoštravanjima koje pokazuju i protesti sindikata oko radnog i socijalnog zakonodavstva, ikada biti tako povoljna pozicija da se gotovo sam bude na vlasti, i toj vrsti izazova se jednostavno nije moglo odoleti“.

SPS van naredne vlade?

Brojni analitičari su već naveli da će Srbija i nakon novih izbora ponovo dobiti vladu SNS-SPS. Za razliku od nekih prošlih izbora, u ove ulazimo zapravo bez dileme ko će na njima pobediti, smatra Vukadinović. Ovde je pitanje koga će SNS pozvati u vlast, i da li će mu za to biti mnogo potrebno. U tom smislu mislim da SPS ima iluzije da će se svakako naći u sledećoj vladi, napominje Vukadinović, jer bi izbori bili trošenje vremena i novca da se samo rotiraju Vučić i Dačić:

„Tako da mislim da šanse SPS da se nađe u budućoj vladi nisu velike, sem ako Vučić bude pravio široku koaliciju za promenu Ustava, pa bi onda možda u toj široj varijanti SPS mogao računati na ekologiju, ili neko manje atraktivno ministarstvo. Zato ne verujem da će sve ostati isto, uz prosto rotiranje Vučića i Dačića, i zato mislim da u sledećoj vladi nećemo gledati SPS, osim kao nekog sporednog igrača“.

Nespremna opozicija - lider DS Dragan Đilas
Nespremna opozicija - lider DS Dragan ĐilasFoto: DW/M. Maksimovic

Opozicija potpuno nespremna dočekuje vanredne izbore, i oko toga niko nema dileme. Opozicija je nikad slabija, ocenjuje Vukadinović, a i pitanje je ko je uopšte opozicija od onih koji sebe tako nazivaju. U ovom trenutku jedina prava opozicija su DS i Dragan Đilas, kaže Vukadinović. Svi ostali se manje više otvoreno nude naprednjacima, i od njih se može očekivati da vode kampanju ’kako da se što manje zamerimo Aleksandru Vučiću’, kako bi se našli kao koalicioni partneri u budućoj vladi, naglašava Vukadinović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković