Island: Građani sami napisali Ustav

Birgita Jonsdotir je poslanica opozicione stranke "Pokret", postala je poznata svetskoj javnosti kao aktivistkinja Vikiliksa. Nada se da će parlament pre predstojećih parlamentarnih izbora, usvojiti novi Ustav. Njene sumnje da bi kritičari mogli da blokiraju realizaciju ove neobične ideje, ipak su velike.

Novi Ustav je poseban dokument. Baziran je na predlogu prema kojem je svaki građanin imao šansu da učestvuje u njegovoj izradi. Ovo je prvi put da jedna zemlja novi Ustav pokušava da izradi na još liberalnijem demokratskom modelu. Povod za projekat bila je kriza koja je Island zatekla pre pet godina: "Ljudi su izgubili poverenje u političare", priča Jonsdotir o tadašnjem raspoloženju. Islanđani su morali da gledaju kako njihova zemlja klizi u duboku krizu. Tri velike banke su bankrotirale, mnogi građani su izgubili ušteđevinu. Usledile su demonstracije, u ovoj maloj zemlji vladala je uzavrela atmosfera. Ali na kraju nije zavladao kaos, već želja građana da učestvuju u osmišljavanju novog početka.

Danski ustav

Islanđani se sa starim Ustavom ne osećaju ugodno. Nakon što je 1944. proglasio nezavisnost od Danske, Island je skoro u potpunosti preuzeo i Ustav ove zemlje. Političari su u prošlosti uzaludno pokušavali da postignu dogovor o sveobuhvatnim reformama. Jedna grupa aktivista je 2009. videla šansu u tome da celoj tematici pristupi drugačije. Uz podršku vlade koju su činili koalicija socijaldemokrata i zelenih levičara, pozvano je 1.000 građana koji su praktično zastupali sve stanovnike zemlje.

"Jedan statistički sofisticiran sistem trebalo bi da se pobrine za to da ljudi iz raznih regiona - muškarci, žene, mladi i stari sednu za jedan sto. Svi oni su morali da razmislei o tome, ko smo mi i šta želimo. Posebno teme nacija, prirodni resursi i zdravstveni sistem bili su u centru pažnje. Govorilo se i o često pominjanim moralnim pojmovima kao što su odgovornost, ravnopravnost, iskrenost, poštovanje i sloboda", kaže Silja Omarsdotir članica tela, koje radi na izradi Ustava. Ona je jedna od 25 Islanđana, koji su na kraju dobili zadatak da napišu predlog nacrta Ustava.

Traže se autori

Silja Omarsdotir koja radi na islandskom Univerzitetu, zadužena je za međunarodne odnose. Zajedno sa 24 druga autora preselila se u prostorije u kojima je trebalo da nastane nacrt teksta novog Ustava.


Oni su svakog ponedeljka i utorka u tri komiteta diskutovali o tekstovima, sredom se sastajali u većoj grupi, a četvrtkom objavljivali na internetu nove verzije izrađenih dokumenata. Uz to su organizovani i javni susreti koje su građani mogli da prate na licu mesta ili preko interneta. Prikupljane su kritike i komentari na pojedinih delove teksta, a Ustavni savet ih je onda u formi sa kojom se slaže svih 25 članova, uneo u tekst dokumenta.

Nacrt uručen političarima

Nakon četiri meseca posao je obavljen. Novi Ustav je 29. jula 2011 uručen parlamentu. U oktobru 2012. se u jednom neobavezujućem referendumu dve trećine građana izjasnilo za usvajanje dokumenta. Nakon toga se diskusija vodila pre svega o budućem pristupu u ekploataciji prirodnih resursa. Jer, oni u svakom slučaju još ne bi smeli da budu privatizovani, prema nacrtu Ustava moraju ostati u vlasništvu islandske nacije, što bi na primer imalo uticaja na ribarsku industriju.

Proces izrade Ustava pomno je praćen i u inostranstvu. Kristof Degenhart, profesor za državno pravo na Univerzitetu u Lajpcigu kaže: "Ustav sigurno nije lošiji nego kod nas. Kada je reč o sadržajima, oni su aktuelni, ugodno skromno i šturo formulisani." Degenhart hvali to što su autori veliku pažnju poklonili jačanju demokratske osnove, pto znači da bi referendumi ubuduće morali da igraju veću ulogu u procesu odlučivanja.

Da bi novi Ustav stupio na snagu neophodno je da ga potvrdi sadašnji, ali i budući parlament. Ali već sada stranke vode spor o trenutku, kada bi trebalo glasati o novom Ustavu, a poslanicima aktuelnog saziva parlamenta ističe vreme.

Autor: Julija Manke
Odg. urednik: Jakov Leon