Iskrivljena medijska slika o strancima

U SAD se ponovo diskutuje o rasizmu, temi koja tu zemlju prati od njenog osnivanja. Sve je pokrenuo 17-godišnji Tajler Etkins. On je na Tviteru objavio dve slike. Jedna pokazuje Etkinsa kao nemarnog mladića u crnoj majici i sa maramom povezanom oko glave, a druga ozbiljnog čoveka u odelu koji svira saksofon. Uz slike, postavio je pitanje: „Da ste me ubili, koju biste sliku objavili?“ Reagovale su hiljade ljudi, objavljujući slične fotografije. Na taj način pokazali su kako nastaju predrasude i to baš u medijima, i to svuda na svetu, ne samo u SAD.

I Tahir Dela poznaje moć medija. Dela je član inicijative „Crnci u Nemačkoj“. On pokušava da senzibilizuje javnost za rasističke klišee koji se pojavljuju u novinama, na televiziji i internetu. „Crnci se još uvek u medijima često povezuju sa trgovinom droge, ilegalnim useljavanjem, mediji stalno posežu za tim slikama“, žali se Dela u razgovoru za DW. Kada novinari izveštavaju o izbjeglicama, onda to skoro uvek ilustruju slikama crnaca iz Afrike. Ali najveći broj izbeglica uopšte ne dolazi iz Afrike, objašnjava taj aktivista naglašavajući da se crnci najbolje uklapaju u sliku izbeglica, koju u glavi nosi većina Nemaca.

Diskriminirajući kontekst

I novinarka Konstantina Vasiliju-Enc skreće pažnju na stigmatizaciju u nemačkim medijima, kako putem slika tako i korišćenjem različitih formulacija. Ta radijska novinarka, ujedno i šefica udruženja „Novi nemački kreatori medija“ (Neue deutsche Medienmacher) upozorava svoje kolege na opasnosti od stvaranja pogrešnih slika prilikom spominjanja nečijeg porijekla, iako je recimo taj detalj za celu priču nebitan. „To se posebno vidi u crnoj hronici – počinioci se veoma često dele na Nemce i one koji to nisu. Tako se ne kaže Ahmed H. iz Kelna, već Turčin Ahmed. H.“ Tako se, po rečima Konstantine Vasiliju-Enc, pojedinačni prestup odmah povezuje i predstavlja kao tipičan za neku etničku grupu. „Kada neko čita izveštaj o nekoj uličnoj bandi čiji su članovi porijeklom iz imigrantskih porodica, onda teško da će pomisliti na svog ljubaznog doktora iz Nigerije, na dobre komšije Grke ili Turkinju iz saveta roditelja u razredu u koje ide vaše dete. A upravo ti ljudi, a ne ulične bande, predstavljaju normalne useljenike“, kaže Konstantina Vasiliju-Enc.

Ona smatra da bi mnogi stereotipovi mogli da budu izbegnuti kada bi se novinari senzibilizovali. Skoro svi članci o integraciji stranaca propraćeni su fotografijama žena pokrivenih maramama. Novinari pri tom ne moraju da idu u krajnost i posežu za slikama potpuno zamotanih muslimanki koje nose pune kese i vuku dečija kolica.

„Ako već moraju da uzmu fotografiju žena sa maramama jer to ima određenu simboličnu snagu, zbog čega onda ne pokažu muslimanku koja u pekari kupuje zemičke ili koja razgovarajući mobilnim telefonom prolazi pešačkom zonom? Takve slike, uverena je Konstantina Vasiliju-Enc, mnogo više odgovaraju realnosti.

Traže se profesionalni standardi

Često su jednostrani i izveštaji o useljenicima iz Rumunije i Bugarske, dodaje Konstantina Vasiliju-Enc. Često se preteruje s brojevima imigranata koji se useljavaju u Nemačku. Izvještaji o njima najčešće su ilustrovani fotografijama oronulih stanova, punih đubreta. „Nikada se recimo ne pokaže neki doktor iz Bugarske, iako je najviše Bugara emigriralo. Pa čitave generacije doktora iz Rumunije i Bugarske došle su u Nemačku“, kaže novinarka i radijska voditeljka Konstantina Vasiliju-Enc. Jedini način da se izbrišu predrasude, smatra ona, jeste precizno izveštavanje uz poštovanje profesionalnog načela koje mora da važi za svaku etničku grupu i za svaku temu.

U SAD trenutno jedva da se mogu videti slike ubijenog mladića Majkla Brauna. Izveštajima dominiraju slike zapaljenih automobila i do zuba naoružane policije. One pre sugerišu na rat, a manje na ubistvo crnog mladića od strane jednog američkog policajca.