Irsko „da“ za istopolne brakove?

Gledajući spolja, Irska deluje kao veoma konzervativna zemlja: 84 odsto stanovništva je katoličke veroispovesti, javni radio dva puta dnevno pušta zvonjavu crkvenih zvona, prema Ustavu sva moć ima izvor u Bogu, konzervativne stranke vladaju zemljom od 1923, a sednice parlamenta svaki put počinju s molitvom.

Ali kao što je to često slučaj s Irskom, te činjenice ne pružaju potpunu sliku. Serija skandala oko seksualnog zlostavljanja duboko je uzdrmala poverenje Iraca u Katoličku crkvu i mnogi od njih danas otvoreno odbijaju delove katoličkog učenja. Razvodi i kontracepcija odavno nisu više zabranjeni, a istraživanja javnog mnijenja pokazuju da je većina birača za to da se strogi zakoni protiv pobačaja olabave.

Velike političke stranke za legalizaciju

Godine 2011. Irci su po prvi put izabrali jednog deklarisanog homoseksualca za poslanika u parlamentu. Pre pet godina uvedena je kategorija registrovanog partnerstva za istopolne parove. Danas (22.5.) birači odlučuju da li će ta partnerstva biti i zakonski izjednačena sa brakom. Ako većina Iraca bude zaokružila „da“, njihova zemlja biće prva u kojoj je brak istopolnih parova legalizovan na referendumu. Za to se zalažu sve velike stranke u Irskoj, protiv je samo šačica nezavisnih političara.

„Irsko venčanje zna često da potraje i tri dana“, našalila se vicepremijerka Džoan Barton nakon jednog skupa zagovornika legalizacije istopolnih brakova u Dablinu: „Ljudi su se navikli na činjenicu da njihovi prijatelji, rođaci ili deca mogu da budu homoseksualci ili lezbejke.“ Malo ih je koji misle drugačije. U javnoj raspravi uoči referenduma gotovo da se i nije diskutovalo o homoseksualnosti kao takvoj – veliki deo protivnika legalizacije istopolnih brakova nema problem s tim da se homoseksualne veze pravno priznaju.

Argumenti protivnika legalizacije

Glavni argument onih koji se zalažu za „ne“ na referendumu u početku je bio taj da će istopolni brakovi „razvodniti“ poseban status koji ima brak između muškarca i žene. Ali taj argument u javnosti nije prihvaćen i u međuvremenu se više niko na njega ne obazire. „Stvarno ne verujem da će se moji heteroseksualni prijatelji 23. maja ujutro probuditi, pogledati jedno drugog i reći: 'O srce, od danas više ne osećam da sam u braku.' Sumnjam da će se to dogoditi“, kaže senator Dejvid Noris. On je 1988. postigao istorijsku pobedu pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sudije su tada presudile da Irska mora da legalizuje dobrovoljni seks između istopolnih partnera. „Mi želimo da živimo u stvarnom svetu, sa stvarnim ljudima“, kaže Noris.

U međuvremenu su protivnici legalizacije pronašli jedan drugi argument: ako istopolni brakovi budu zakonski izjednačeni sa heteroseksualnim, onda će i homoseksualni partneri imati ista prava na veštačku oplodnju i „pozajmljivanje“ majki. To bi moglo da dovede do toga da irski zakon dozvoli da deca odrastaju ne znajući ko su im biološki roditelji. „Od nas traže da glasamo za prevaru“, kaže Kejt Mils, portparolka grupe koja se zove „Stvar majki i očeva“.

Mils je i sam homoseksualac i zastupa stav da postoje fundamentalne razlike između homoseksualnog i heteroseksualnog partnerstva: „Ja lično imam oba iskustva i verujem da je veza muškarca i žene pre svega usmerena ka zasnivanju porodice, a kod istopolnih veza to nije slučaj.“

Šta bi nakon referenduma moglo da se promeni?

I zagovornici istopolnih brakova predstavljaju se kao borci za porodične vrednosti. Irski zakoni dozvoljavaju istopolnim parovima usvajanje dece. „Pozajmljivanje“ majki uopšte nije pravno regulisano. Shodno tome, u Irskoj već sada ima mnogo homoseksualnih parova koji odgajaju decu. Eventualno „ne“ kao ishod referenduma za njih ništa ne bi promenilo. Ali ako bi većina birača rekla „da“ na referendumu, to bi značilo javno priznanje društvenog i zakonskog izjednačavanja tradicionalnih i netradicionalnih porodica, smatraju pripadnici tabora zagovornika legalizacije. Osim toga, kažu, rasprave koje se u tom kontekstu vrte oko dece, nisu ništa drugo nego odvraćanje pažnje birača sa ključnog pitanja na koje bi referendum trebalo da odgovori, a ono glasi: šta je u Irskoj važno u vezi između dvoje ljudi – ljubav ili njihov pol?

Dugo se činilo da se Irci ne dvoume oko odgovora na to pitanje: prema anketama sprovedenima krajem prošle godine, gotovo 80 odsto njih bilo je za istopolne brakove. Ali kako se u javnoj diskusiji pojavljivalo sve više različitih aspekata, tako su i birači postajali sve nesigurniji. Danas istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je samo 53 procenta irskih birača sigurno u svoje „da“. Mnogi sumnjaju da bi pobedu na referendumu na kraju mogli da odnesu i protivnici legalizacije istopolnih brakova. Oni veruju da su se mnogi u anketama možda izjašnjavali kao zagovornici legalizacije iz straha da ih ne budu označeni kao homofobni, ali da će na referendumu ipak glasati protiv.