Iračanima je potrebna podrška Zapada

Radikalni islamisti okupljeni oko terorističke grupe “Islamska država” odgovorni su za pokolje širom Iraka. U najnovijem napadu na jedno iračko selo u kojem žive Jezidi, ubijeno je preko 80 osoba. Nemački listovi pišu da Zapad mora konkretnije da reaguje. List Vestfeliše nahrihten piše: "Nemačka ne sme da okreće glavu kada teroristička grupacija Islamska država (IS) nemilosrdno i na varbarski način ubija Jezide i i hrišćane. Reč ‘genocid‘ je teška i stvara ogroman pritisak da se nešto učini – ne samo u SAD već pre svega u Nemačkoj. Voda, namirnice, lekovi: u ovoj situacii je to više od skromnog gesta. Za ugrožene ljude humanitarna pomoć znači spas u nevolji. Stoga se ne sme gubiti vreme,“ komentariše Vestfeliše nahrihten.

List Kiler nahrihten još jedan korak dalje: "Ono što je Jezidima u severnom Iraku pod hitno potrebno jeste vojna podrška: oružje, municija, vojna oprema za Kurde - bez obzira na to koliko pohvalan bio angažman vazdušnog transporta u nemačkim avionima. Ćebadima se ugroženi Jezidi ne mogu spasiti - u njih mogu zamotati samo svoje mrtve", primećuje Kiler nahrichten.

I dnevnik Velt analizira političke prilike u Iraku: "Stav terorističke grupe Islamska država postepeno poprima oblik koji zaslužuje da dobije epitet politički. Organizacija Ujedinjenih nacija će finasijere IS-a staviti na sankcionu listu. EU zagovara isporuke oružja Kurdima. Teroristička ofanziva IS-a došla je iznenada, ali ne preko noći. Protekle godine su nam pokazale da ovakve grupe mogu brzo da se formiraju i grupišu. EU i Berlin sada imaju priliku, dugoročno gledano jasno da definišu svoje političke ciljeve prema ovim grupama, kako bi se ubuduće izbegao haos“.

Nada u primirje u Ukrajini

Nemački listovi analiziraju i prilike u Ukrajini. List Rajnfalc tako piše:

"Pomoć za ljude u Ukrajini je samo sporedni aspekt. Jer, kada bi bilo drugačije, do sada bi obe strane pristale na solidan plan, prema kojem bi Crveni krst i OEBS preuzeli nadgledanje i raspodelu pomoći. To bi opet zahtevalo prekid vatre. Na primirje bi oslabljeni separatisti bili spremniji od vlade u Kijevu. Bolje bi bilo da dođe do prekida vatre i pregovora. U velikoj borbi za moć posledice snose stotine hiljada ljudi. Da li beda mora da bude još veća?“, pita se Rajnfalc.